Ubijanje
životinja
je smrt ljudi

Tako je, kako je.
Ništa se stvarno ne menja
da li čovek u to veruje ili ne

Deo 4.

Novine Beli konj ovako sažeto prikazuju nekoliko sličnih dogadaja:
Serija nesreća. I lovci žive opasno.

Ovogodišnje otvaranje lova na jelene u Sjedinjenim državama doživelo je totalan poraz. Ovoga puta medu mrtvima - pored hiljade jelena - bilo je i devet lovaca.

U saveznoj državi Njujork dva lovca su bila greškom zamenjena životinjama i ubijeni su. Jedan je od uzbudenja doživeo srčani infarkt, četvrti je pao s čeke i slomio vrat. U Viskonsinu je takode bio ustreljen jedan lovac, a četvorica su doživela smrtonosne srčane infarkte.

U državi Njujork vlasti su zbog sve većeg broja jelena, tražile od lovaca da odstrele što više životinja.

I na Novom Zelandu je jedan lovac doživeo nesreću u lovu - od svog psa. Upravo kada je hteo da zakolje ubijenog vepra, njegov je pas skočio na pušku koja je ležala na zemlji. Bila je puna i otkočena i metak je pogodio lovca u koleno. On se dovukao do puta i tamo je čekato šest sati dok ga nisu našli. Šta je bilo s ustreljenim veprom, nije pisalo u novinama.

Komentar redakcije: To što čovek čini životinjama, vraća mu se nazad. To je odavno poznato. Novije je to da posledica može nastupiti neočekivano brzo.

Da li može biti da na ovim primerima imamo posla sa zakonitošću odašiljanja i primanja, s kauzalnim zakonom? Zakon setve i žetve ima pušku koja pogada bolje od svakog lovca!

Pre nekoliko godina počeo je sve više i više da ulazi u modu "udoban lov". Prave se ogradeni prostori, takozvane lovne ograde u kojima se čuvaju npr. divlje svinje, tu se neguju i razmnožavaju. čak se i goje jer jedu dobru hranu.

Dvesta osamdeset hektara u Klopenburgu je veliko lovište, površina koja bi mogla da prehrani petnaest divljih svinja, ali na kojem se drže najmanje trista životinja. Ko je tamo prošetao, imao je dobre izglede da sretne pitome čekinjaste životinje. Neke svinje su bile čak poimence poznate u obližnjem Nirsbahu, na primer krmača Rita za koju se u selu kaže da je rado isprosila "hleb i jabuku od porodica s decom". Jedan vepar, priča se u selu, pokušao je čak da traži hranu od svojih lovaca …

Sve do onoga 31. oktobra prošle, godine oni su prijatno životarili svakoga dana u takozvanoj lovnoj ogradi poslovnog čoveka Ulfa Klopenburga iz Diseldorfa - ne sluteći zbog čega ih je on tamo smestio i gojio… (DIE ZEIT, 22.4. 1999.)

Najviši lovac Nemačke, Constantin Freiherr von Heeremann, misli da je moralno i bezgrešno pucati iz zabave na pripitomljene divlje svinje. "Ovde se lovilo čestito. Ovde se lovilo po lovačkom običaju" uverava on. - Na saveznom danu lovaca, on je objasnio da je po lovačkom običaju lov onaj "koji strahopoštovanje i obzir prema životu uzdiže u lično poštovanje".

To je za čudenje! Tu ipak nešto nije u redu, kaže neiskusni savremenik, obdaren zdravim ljudskim razumom …

O "strahopoštovanju i obziru prema životu" razjašnjenje može dati i sledeći citat iz već spomenutog članka u DIE ZEIT-u:

Lovne ograde su prvobitno bile feudalna tekovina koja je pre svega u 16. veku bila u velikoj modi. One su s jedne strane trebale da povećaju broj pogodaka plemićkih lovaca, s druge strane da zaštite polja seljaka od divljači i divljeg lova. Danas takve ograde olakšavaju imućnim lovcima da bez muke, ili dužeg čekanja, izmedu dva poslovna termina dodu u lov. Lovački časopisi vrve od oglasa. "Sto posto uspešan lov! Starinsko ogradeno lovište divljači u Bavarskoj šumi, kaže se na primer, da se u njemu iznajmljuje odstrel jelena i muflona". Zaklonjenost ogradenih lovišta vredi u lovačkoj sredini kao dobar argument prodaje. Tako se mogu "skriveno i potajno, zaštićeno od pogleda javnosti", doživeti "najuzbudljiviji trenuci godine lova na crvene jelene svih kategorija kao i retke veprove", tako jedan Allgäujac reklamira svoje ogradeno lovište.

Uostalom: Sva ta lovišta nipošto nisu tako feudalna i velika kao ono Ulfa Cloppenburga, o kojem se upravo govorilo. Najmanja su tek veličine sedamdeset i pet hektara, piše DIE ZEIT.

S punim pravom se za to može reći: feudalne tekovine, i lovne ograde, su tu zato da bi se životinje podmuklo ubijale. Jedan savet svim vegetarijancima i onima koji su na putu da postanu vegetarijanci, a koji se ne ubrajaju u feudalnu gospodu, kojoj je potrebna njena tradicionalna lovačka sreća i koja tradicionalnu lovačku zahvalnost vidi i doživljava, izmedu ostalog, u životinjskom kanibalizmu. Po zakonu "Svakoj akciji sledi reakcija" ili "Svakom uzroku sledi odgovarajuća posledica" ljudi koji podmuklo ubijaju životinje, doživeće svoju "moralnu" smrt. Ubijanje životinja je smrt ljudi.

Na taj način može izumreti i feudalno gospodarenje ljudi, da na Zemlji postupno nastane sloboda i bratstvo, a isto tako i nov odnos prema životinjama koje su čovekova mala braća i sestre.

Ponašanje mnogih lovaca koji ispred svojih čeka okupljaju životinje na jaslama, podseća na scenu iz nagradenog filma "Schindlerova lista". U tom filmu komandant jednog koncentracionog logora udesio je sebi sportsko zadovoljstvo, izlazeći u rano jutro na balkon svoje kuće koji je nadvisio prostrani koncentracioni logor kao lovačka čeka, da bi potom sasvim spokojno kroz durbin svoje lovačke puške, medu zarobljenicima izabrao jednu ili više žrtava, a onda ih ubijao jednim jedinim hicem.
Ljudske žrtve u koncentracionim logorima se ne mogu porediti sa žrtvama životinja u šumama, niti nadglednici logora s lovcima - ali način ubijanja i uživanje u tome su jezivo slični. U spomenutom filmu žrtve su izručene na milost i nemilost ubici, ubica izigrava gospodara života i smrti. Utegnuti precizni strelac nije dopustio da mu iko osporava njegovo pravo na ubijanje; državna vlast je stajala uz njega, dok kasnije nije ipak završio na vešalama.

Neka niko ne misli da je to prošlo. Taj scenarij prema životinjama traje i ima svoje posledice. Kada će one pogoditi danas žive Nemce? Jer, to što smo posejali, mi žemo i žeti. Sa zarazama životinja, to je već počelo.

Potencijal agresije, koji je - kao što pokazuje nemačka istorija poslednjih 100 godina - stalno postojao, može se navodno, bez ikakvog rizika, nekažnjeno iskaliti još samo na bezazlenim i bespomoćnim životinjama.

Sigurno nije slučaj da se u delovima Nemačke, npr. u Donjoj Franačkoj za primenjivanje agresivnog potencijala, podižu ogromni streljački tornjevi koji izgledaju kao verne kopije stražarskih tornjeva u koncentracionim logorima. Takvi streljački tornjevi najradije se postavljaju na graniči sa susednim lovištem, da ne bi na bilo koji način neka živa životinja prešla granicu. čim neko jadno stvorenje makar samo promoli glavu preko granice lovišta, biva uz pomoć durbina ustreljeno bez milosti.

Mnogi ljudi ravnodušno posmatraju takvu rabotu brutalnog čoveka, kao što je i većina njih činila u filmu Schindlerova lista kada su ljudi pored njih bili progonjeni i ubijani. Partije koje se danas prse rečju "hrišćanska" u svom imenu, podupiru podmukli potencijal ubijanja tako, što uspešno uništavaju nastojanje da se zaštita životinja učvrsti u ustavnom pravu, i da se ograniči legalno ubistvo iz pohlepe.

Ali onako kao što se fabrikant Schindler u spomenutom filmu naročitim zalaganjem i uz veliki rizik, suprodstavljao moći vladajućih, spasao je mnoge ljude, čije je ime pisalo na jednoj listi, te i danas postoji nada za prirodu i životinje. Gabrijelina Zadužbina. Saamlinsko delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama, dobrotvorna organizacija u stalnom rastu, postavila je za cilj da osigura životinjama prostor za preživljavanje i da ih spasava od proganjanja ogrubelih i beskrupuloznih ljudi. Ovoj dobrotvornoj organizaciji stoje na raspolaganju nekoliko stotina hektara zemlje na kojoj merilo postupanja nije brutalnost čoveka, nego poštovanje svih Božjih stvorenja.

Ubistvo životinja nekima nije dovoljno. Upravo feudalna gospoda oduzimaju životinjama, izmedu ostalog, i životni prostor. Oni ih nabijaju u usku poljanu i gromoglasno objavljuju da ima previše životinja, da su štete na poljima i u šumama nemerljive. Zbog toga - to je njihova pažnja - životinje se moraju ubijati, o streljanju tu više ne može biti govora.

Dajte životinjama životni prostor, a on im i pripada, tada bi postepeno moglo da prestane ubijanje životinja, i jedva da bi se nastavile šumske štete i štete u prirodi.

Na uskom životnom prostoru nema dovoljno hrane. Feudalna gospoda, naravno, ne znaju da glad podstiče očajanje i ne dopušta izbirljivost. Tako je i sa životinjama; one su gladne i zato jedu sve što im je dostupno.

U ogradama za divljač, životinje su zatvorene još u užem prostoru, ali samo dok im feudalna gospoda ne zadaju poslednji udarac.

Ko hoće feudalnoj vlasteli da prepusti da se sama upropasti, postaće ili će ostati vegetarijanac. Cenjeni sugradani: Nemojte više jesti meso, prepustite ga feudalnoj gospodi, ako oni to hoće! Kad zatim malo pomalo izbije Kreutzfeld-Jakobova bolest, mogu se, ukoliko bude moguće, uzajamno negovati, i eventualno pozvati na molitvu sveštenički red, ukoliko već i on sam ne pati od ćurećeg pečenja.

Lovci bi trebali da budu čuvari divljači, čuvari prirode i životinja, oni su postali lovci koji životinje teraju, gone, muče i odstreljuju, gde god ih sretnu.