Na posebno jeziv način, sa sudbinom životinja povezani su od pamtiveka - lovci.

Oni opravdavaju svoj krvavi lov time što navodno brinu za ravnotežu u prirodi. Smatraju da bi bilo previše životinja, ili da bi jedna životinjska vrsta mogla da preovlada. To se medutim ne potvrduje posmatranjem u pretežno nenaseljenim područjima Zemlje.

Novija istraživanja ekologa su pokazala da životinje raspolažu unutrašnjim mehanizmom za regulisanje rasta populacije. Tako je na primer kod slonova utvrdeno da o stopi rasta ne odlučuje ni glad ni smrt, već promena ženskih životinja na početku polne zrelosti. Ako preti prenaseljenost, stopa radanja opada. Slično je utvrdeno kod jelena, losova, jarčeva i ostalih velikih sisara. Isto tako i mnoge ptičje vrste, prema gustoći svoje populacije, suzdržavaju se od izleganja jaja. Ako se usmrti mnogo pripadnika vrste, tada u akciju stupa rezerva, jedinke koje inače ne izležu jaja, i opet raste više životinja nego što ih je postojalo pre ubistva ptica.

Nijedna vrsta se ne razmnožava bez mere i cilja. Naseljavanja se ne ograničavaju spolja lovom i ubijanjem, nego unutrašnjom merom.

Za takvu svrhu, dakle lov nije samo neprikladan, nego i potpuno nepotreban. U brošuri "Gabrijelina Zadužbina. Saamlinsko delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama", na str. 12 čitamo šta o tome kaže premudri Bog i svemogući Stvoritelj univerzuma:

Životinje u šumi i polju su bez zavičaja, jer podmukli lovci vrebaju stvorenja - plen, da bi ih usmrtili.
Mnogi ljudi pogrešno misle da oni moraju da održavaju ravnotežu u prirodi. Bog reče: Ja Sam ravnoteža u celokupnoj beskonačnosti, a isto tako i u prirodnim carstvima Zemlje. Nisu Mi potrebni umišljeni ljudi, koji veruju da moraju da održavaju ravnotežu.
čovek zbog toga ne mora da bude veštački razbojnik da bi zamenio "prirodne neprijatelje". On ometa samo unutrašnju harmoniju prirode, raskida zajedništvo životinja, razara njihove prebivališta i mesta ishrane i tako izaziva brojna kretanja izvan prirodnog ritma.

Kod divljih svinja npr. lovci prvo uzimaju na nišan i odstrele krmaču koja u čoporu ima vodeću ulogu. Da se time se ne samo ometa, nego čak i razara socijalna struktura životinja, zeleni kaput ne mari. Jedan profesionalni lovac o tome objašnjava: vodeća krmača je voda i organizator. Ko je ubije, taj razara socijalnu strukturu celog čopora. Njen odstrel ostavlja za sobom nesredenu gomilu koja u svojoj dezorijentaciji počinje nekontrolisano da luta i razmnožava se, pa tako pravi štetu u polju. (SZ, 16.12.2000.)
Zaista to je dobar primer koji pokazuje kako lovac "održava ravnotežu prirode"!

Da li ste saznali kako se ostvaruje sretan lov i šta konzumirate kao lovačku zahvalnost?

Kod zečeva npr. lovac traži svoju "sreću" u naboju sačmom koja žrtvi prorešeta ne samo kožu, već i nervni sistem ispod nje. Zečevi se previjaju od bolova i često viču kao mala deca. Tada se približava ponositi lovac i dovršava ubijanje životinje koja cvili - batinom, drškom noža, kundakom svog oružja, ili ivicom dlana; naravno da je potrebno više udaraca, dok lovac ne "uspe". Ni u kom slučaju to nisu nedopušteni ispadi, već se tako preporučuje na tečajevima za lovce. Sretan lov!

Zahvalnost lovcima možete pokazati tako što ćete uživati u datom zečjem pečenju. Tu i tamo pritom ćete zagristi još po neko zrno sačme. Možda ćete sledeći put misliti kako biste se osećali kada bi vam neko pod kožu nabio sedamdeset i pet takvih sačmi i kad bi vas posle toga usmrtio kundakom.

Možda ćete sebi nakratko predstaviti i zeca kako je razrogačenih očiju i podignutih ušiju poskakivao po livadi, kada ga je pogodio smrtonosni hitac, da biste ga vi mogli pojesti. Ne želite li se ubuduće, radije odreci tog obroka?!

Na srne i divlje svinje junačni lovac ne puca jednostavno patronama, već mecima što se povećavaju u unutrašnjosti pogodene životinje, odnosno dele se (ekspanzivni meci) ili iskrivljuju (deformirajući meci). Zašto? Da bi iz ustreljene životinje izbilo što je moguće više "znakova za traganje" - krv, sadržaj želuca ili creva, dlake, komadići kostiju i dr. To treba da olakša traganje za ranjenom divljači koja još nije mrtva. Da ne bi divljač pri tom "traganju" opet pobegla, puštaju je da nekoliko sati "boluje", kako kažu lovci. Tek onda pronadu umiruću životinju, i konačno je ubijaju hicem iz blizine. Umesto tog načina ubijanja u lovačkoj tradiciji je i klanje životinje. Velik deo kopitara, npr. srne, jeleni, lopatari, divokoze, divlje svinje, umiru na taj način što se satima dugo muče. Kad je životinja na kraju mrtva, odmah je "rasparaju". Creva i ostale iznutrice čupaju se još iz toplog tela. Postupanje lovca u tom trenutku se jedva razlikuje od postupanja krvoločne grabežljive zveri, što obično označavamo kao "bestijalno".

Sve to važi za "lovački tradicionalno". Kad naručujete svoje sledeće srneće pečenje, razmišljajte o tome koliko dugo je Vaša žrtva za jelo nastreljena i skoro onesvešćena od bolova, hramala kroz šumu, kako bi ostavila svoje "znakove za traganje". Patnja što je ranjena životinja doživljavala dovela je do proizvodnje i izlučivanja hormona i još uvek se nalazi u Vašem pečenju. S njim Vi jedete i patnju. Hoćete li to stvarno?

Više od trista hiljada lovaca u Nemačkoj preko godine unose nemir, strah, stres, nered, patnju i smrt u šume i polja. Trinaest do petnaest hiljada životinja svakodnevno biva ustreljeno iz udobnih čeka ili zamkama ubijeno na okrutan način; često u neizmernim mukama kada pogodene i ranjene leže uokolo, ili se u gvozdenim klopkama koprcaju dok ne izdahnu. Životinje zapravo nemaju šansu da se bore za svoj život.

Reč "lov" kolikogod da je loša, prikazuje se kao ublažavanje. Uistinu radi se o strasti za ubijanjem. "Lov je uvek jedan oblik rata", rekao je Gete. "Lovstvo je sporedan oblik ljudskog ludila", utvrdio je Teodor Hes, prvi predsednik Savezne republike Nemačke. On je kao kao nelovac morao da ide u lov s diplomatama. "Od ubijanja životinje do ubistva čoveka je samo mali korak", rekao je ruski pisac Lav Tolstoj.

Mnogi ljudi to slute. Ankete potvrduju sve veće odbijanje ljudi da idu u lov. Više od polovine stanovništva - dve trećine svih žena - odbija masovno ubistvo u šumama.

U 2000-toj godini mediji su objavili neobično mnogo nesreća u lovu. Nekoliko primera: Lovac ustrelio lovca. Rim - Tragična nesreća u lovu kod Cunea (Severna Italija): 39-godišnjak u lovu na divlje svinje, greškom pogodio svog prijatelja. Od tuge, ispalio je sebi metak u glavu. Dvojicu muškaraca pronašli su tek posle dva dana.
Drugi dogadaj: Jedan lovac ubija drugoga. Metak se odbio od kamena: tragične su krajnje okolnosti nesreće u lovu u Madarskoj u kome je bio ubijen 54-godišnji apotekar iz Bad Neustadta. Kao što je javljeno, otac porodice s prijateljima je lovio divlje svinje. U izveštavanju madarskih novina, 54-godišnji lovac i jedan kolega lovac iz susednih čeka pucali su na divljač. U pokušaju da ponovo pogode već pogodenog vepra, metak iz oružja lovca odbio se od kamena u pravcu druge čeke, i pogodio je apotekara pravo u srce. (Beli konj Br. 8, april 2000.)