“Žrtveni jarac”

Današnji crkveni poglavari govore o žrtvi spasenja” koju je Isus doneo. Isus je navodno preuzeo na Sebe prošle, sadašnje i buduće grehe; zato je patio na krstu. U Katihizisu Katoličke Crkve pod br. 605 se kaže: “Nema, nije bilo i neće biti nijednog čoveka za koga On nije patio”. Ko ga je poslao da bude raspet? Je li Isus otišao dobrovoljno na krst ili ga je narod nahuškan od sveštenika naterao na krst?

O Spasenju preko Hrista Božjeg i o izgovorenim rečima Isusovim na krstu “Svršeno je”, može se u obe “hrišćanske” crkve saznati samo nešto neodgovarajuće. Prema Katihizisu Katoličke Crkve postao je Isus patnički sluga Božji koji Ťžrtvuje (…) život svoj, dok ispašta Ťgrehe mnogihť koje on opravdava Ťuzimajući na sebe njihovu krivicuť (Iz 53, 10-12). Isus je stradao zbog nas i poslušao Oca otkupljujući naše grehe. (Br. 615)

U verskim spisima Evangelističko-luteranske Crkve Martin Luter čak piše da je “on sam… jagnje Božje koje nosi greh sveta”, Jovan 1,29 i ”Bog je sve naše grehe na Njega polegao”. Jesaja 53, 6, dalje: “jer svi su oni grešnici i biće bez zasluge pravedni iz Njegove milosti kroz spasenje Isusa Hrista u Njegovoj krvi...” itd. Rim 3,24

Međutim u sve to treba verovati i inače nikakvim delom, zakonima ili zaslugama ne može biti postignuto ili pojmljeno, tako je jasno i sigurno da nas jedino takva vera čini pravednima...( ASII čl 1)

Crkveni otac Ambrozije piše: Pošto je čitav svet postao grešan, tako je on celome svetu uzeo greh. (AP. IV)

Čovek se u današnje vreme oslanja na svoju logiku, dakle hajde i sada da mislimo logično. Bog ne može imati tajne jer je On objava u svemu, Njegov zakon je logos i prema tome logičan.

Da je Isus, Hrist, “oduzeo greh svetu”, dakle otplatio greh, duševni teret ljudi – kako to da se onda svet, čovečanstvo, pokazuje toliko drugačije, često u najstrašnijim gresima? Kako to onda da Zemlja sa svojom prirodom nije raj, postojanje Neba, koji hrišćani u Očenašu molitvom žele dozvati na Zemlju?

 I šta se zaista dogodilo? Isus, Hrist, to kaže u Svojim božanskim objavama u ovome vremenu. Kod reči na krstu “Svršeno je” jedan deo Njegovog duhovnog nasledstva, delimične božanske snage prasnage, ulio se kao spasiteljsko svetlo, nazvano i spasiteljska iskra, u sve opterećene duše. U knjizi Ovo je Moja reč čitamo npr:

Iako u svim dušama sija svetlost blagoslova, Spasenje, savršen će ipak postati samo onaj koji svoju dušu očisti i održava je čistom. Moj čin Spasenja nije izbrisao grehe sveta, grehe svih duša i ljudi. On (čin) je snaga i izvor snage za sve koji okaju svoje grehe i koji ih više ne čine. Spasenje je potpora duši i zaštita od rastvaranja duše. Ono je i svetlo na putu ka Srcu Božjem. (str. 762.-763.)

Sama vera u Mene, Spasitelja svih duša i ljudi, ne donosi čistotu duše i čoveka. (str. 763.)

Niko ne dolazi Ocu u Nebo, osim preko Mene, Sina Božjeg i Savladara Neba koji je postao Spasitelj svih duša i ljudi. (str. 731.)

 Ali Crkva, koja se sama uzdigla u donosioca spasa, učila je i uči: Samo oni koji su ponovno rođeni tajnom krštenja u Hristu, primaju blagodat Njegove žrtve. Crkva želi da deluje na taj način kao “sito” kroz koje prolaze samo njene ovčice.

Iako je on umro za sve nas (2 Kor 5, 15), ipak neće svi primiti blagodat njegove smrti, već samo oni kojima se daje udeo i koji su zaslužili njegovu patnju… (Neuner – Roos. Der Glaube der Kirche (Vera Crkve), 12. izd. 1986., br. 793.) ?

Taj udeo ljudi dobijaju krštenjem:

… jer tim ponovnim rođenjem zaslužili  njegovu patnju svojom snagom i poklonjena im je milost da postanu pravedni. (br. 793.)?

Alatni uzrok je tajna krštenja, to je tajna vere, bez koje nikada niko ne prima opravdanje. (br. 799.)?

Umesto da vernike dovode Hristu, Crkva ih je vezivala i vezuje za sebe krštenjem i ostalim tajnama koje daju sveštenici, koje je navodno Isus za to postavio. Ali Isus je bio protiv svešteništva. On je rekao: Ne dopustite da vas nazivaju rabi. On se nije nikada uzvisio u sveštenika.

Kad čitam o “spasiteljskoj” žrtvi i da je Isus preuzeo na Sebe grehe svih ljudi, tada nehotice mislim na žrtvu okajnicu u 3. Knjizi Mojsijevoj, u Levitskom zakoniku:

Posle smrti dvojice Aronovih sinova, koji su poginuli kad su izašli pred Gospoda, progovori Gospod Mojsiju. I reče Gospod Mojsiju:

Reci Aronu, bratu svom, da ne ulazi u svako doba u svetinju za zaves pred zaklopac koji je na kovčegu, da ne pogine, jer ću se u oblaku nad zaklopcem javljati.

S ovim nek ulazi Aron u svetinju s juncem za žrtvu radi greha i s ovnom za žrtvu paljenicu. Svetu košulju lanenu neka obuče, i gaće lanene neka su na telu njegovom, i neka se opaše pojasom lanenim i kapu lanenu neka metne na glavu; to su haljine svete, i neka opere telo svoje vodom, pa onda neka ih obuče. A od zbora sinova Izrailjevih neka uzme dva jarca za žrtvu radi greha, i jednog ovna za žrtvu paljenicu. I neka prinese Aron junca svog na žrtvu za greh i očisti sebe i dom svoj.

 U komentaru Jerusalimske Biblije piše:

Osvestimo sebi, kakvo je to bogohuljenje! Jarac “za Asasela” treba da se “stavi živ pred Gospoda kako bi služio za okajanje i bio poslat Asaselu u pustinju.” Pritom se u Starom zavetu, kao što je rečeno, znalo za zakon uzroka i posledice koji je Isus, Hrist nazvao “setva i žetva”. Bog ga je sigurno učio preko svakog proroka. Jer bez znanja te osnovne zakonitosti, konačno niko ne može upoznati svoju krivicu i nje se osloboditi. Niti može shvatiti da ga Bog ljubi i da je On pravedan.

Prema tome svako bi morao znati da čovek žanje ono što je sam posejao. Tu žetvu mu ne može niko preuzeti.

Upotreba “starog narodnog običaja” žrtvenog jarca u Božjem narodu kojem je Bog konačno dao Deset zapovesti, po mojoj proceni je još pokvarenije nego kad su paganski narodi činili slično iz neznanja. I čovek se čudi čitajući da je taj gore pomenuti običaj čak bio “pročišćen” prilikom preuzimanja u Jahvin kult.

Jadna životinja, žrtveni jarac, sama tamo u pustinji! Ipak se životinja ne može opteretiti. Ali zacelo čovek koji sudeluje ili primenjuje taj stari običaj – pročišćen, razume se! I: Onome ko postupa protiv svog bližnjeg ili subližnjeg, životinje, dogodit će se isto ili slično.

 Ko ima uši da čuje, neka čuje. A ko ima srce za Hrista, našeg Spasitelja, neka se orjentiše po Jovanu: Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene i da vam ne naude zla njena! (Otk 18,4)

Prema “Mojsiju” Bog je sam postavljao sveštenike. Isus je međutim rekao: Ja sam Put, Istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim preko mene. (Jov 14,6) I On je rekao: Kraljevstvo Božje je unutra u vama. (Lk 17,21)

I: Zaista, zaista vam kažem ko održi reč moju neće videti smrt doveka (Jov 8, 51)

I: Sledite Me. (Mt 4, 19)