Uputstva za nasilje i rat u Starom zavetu – Isus: “Ljubite svoje neprijatelje”. Isus prekorava licemerje pismoznanaca i fariseja

Isus nije pridoneo omekšavanju naše savesti. On nas nije pozvao da se uljuljkamo i ćutimo služeći se lukavstvima i trikovima, i domišljatim objašnjenjima. To radi jedino onaj ko je i ko deluje protiv Boga i ko je već Božju reč preko Mojsija preokrenuo u njenu suprotnost. Još jedan primer za to:

U 2. Knjizi Mojsijevoj, Izlazak, (u tekstu – citat iz Biblije prevod Đura Daničić i Vuk St. Karadžić) piše: Ko udari čoveka, te umre, da se pogubi. (Izlazak 21, 12). Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi. Ko ukrade čoveka i proda ili se nađe u njegovim rukama, da se pogubi. Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da  se pogubi! (21, 15-17)

 U glavi 21, 24 kaže se dalje: oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu, užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.

     I to je bilo dosta često doslovno uzimano da bi služilo ozakonjenju činova osvete svake vrste.

Isus u Besedi na Gori nije tako nešto rekao. Tu se kaže: čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub. A ja vam kažem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi. I koji hoće da se sudi sa tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva. Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu! (Mt 5, 38-42)

Kod Isusa čitamo dakle sasvim drukčije reči nego od “Boga” iz “Mojsijevih knjiga“. Ko želi da bude čestit hrišćanin mora da donese odluku: Ili za Boga preko Isusa Hrista, ili za Boga institucionalnih crkvi, jer se ne mogu služiti dva gospodara. Kad tad lažni bog će nas upropastiti. Naše ravnodušno, nemilosrdno društvo je za to najbolji dokaz.

     U petoj Knjizi Mojsijevoj, Ponovljeni zakon, reč je između ostalog o osveti:

Neka ne žali oko tvoje: život za život; oko za oko, zub za zub; ruku za ruku; nogu za nogu. (19, 21)

Rat i ratnici. Kad odeš na vojsku na neprijatelja svog i vidiš konje i kola i narod veći od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je s tobom Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske.

I kad pođete da se pobijete, neka pristupi sveštenik i progovori narodu, I neka im kaže: Slušaj Izrailju! Vi polazite danas u boj na neprijatelje svoje, neka ne trne srce vaše, ne boj te se i ne plašite se, niti se prepadajte od njih. Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biće se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva. (20, 1-4)

Ali kao da od onda na Zemlji nije bio Isus, Hrist, sada se postupa slično: Današnji sveštenici blagosiljaju ratove zajedno sa njihovim oružjem u veri da oni koje su blagoslovili na svojoj strani imaju Boga protiv “neprijatelja”.

U istoj Mojsijevoj knjizi dalje se kaže:

Zauzimanje gradova. Kada dođeš pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom. Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav narod koji se nađe u njemu neka ti plaća danak i bude ti pokoran. Ako li ne učini mira s tobom nego se stane biti s tobom tada ga bij.

I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu mačem. A žene i decu i stoku i što god bude u gradu, sav plen u njemu, otmi i jedi plen od neprijatelja svojih, koji ti da Gospod Bog tvoj. Tako čini sa svim gradovima, koji su daleko od tebe i nisu od gradova ovih naroda. A u gradovima ovih naroda, koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, ne ostavi u životu nijednu dušu živu. (20, 10-16)

    U srednjem veku krstaši su gacali u krvi onih koje su pobedili u ime krsta. Između 1941. i 1943. godine u Hrvatskoj nije bilo mnogo drugačije. Crkva ostvaruje: Stari zavet “osvetljava” Novi zavet – ali ne svetlom Božjim, koje je Hrist najavljivao i danas opet najavljuje.

Bog je mir. Hrist je došao u Isusu da svim ljudima donese mir. On će – u duhu – ponovo doći kao knez mira, to je sigurno.

Isus je u Svojoj Besedi na Gori govorio o ljubavi prema neprijateljima. Kod Mateja se kaže:

Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu; činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu; te obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci? Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski!

(Mt 5, 43-48)

    Opet prepoznajemo: Isus je rekao: čuli ste … On nije rekao “čuli ste od Boga preko Mojsija”; nije rekao niti “čuli ste od proroka Mojsija”. On je rekao: čuli ste …

Isus je govorio o ljubavi Božjoj i o pomirenju – takozvani “Bog” preko Mojsija o razaranju, pljačkanju i ubijanju.

U Levitskom zakoniku, 3. Knjizi Mojsijevoj, u zaključku se kaže:

Nego ćete terati neprijatelje svoje, i padaće pred vama od mača. Vas će petorica terati stotinu, a vas stotina teraće deset hiljada, i padaće neprijatelji vaši pred vama od mača. I obratiću se k vama, i učiniću vam da rastete, i umnožiću vas, i utvrdiću zavet svoj s vama. (26, 7-9)

Isus je naprotiv rekao: ... jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti. (Mt 26, 52)

Mojsije je navodno po naredbi Božjoj blagoslovio sveštenike. Posvećivanje je počinjalo sa uobičajenom ceremonijom klanja ovna. Isus je takođe i u vezi sa sveštenicima učio upravo suprotno. U jevanđelju po Mateju On je izrekao jasne reči: A vi se ne zovite Ravi, jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. (23, 8)

U Mateju 23 Isus je prekorio licemerje pismoznanaca i fariseja:

Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali što oni čine ne činite; jer govore a ne čine. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim. I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama. I da im se klanja po ulicama; i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi! A vi se ne zovite Ravi, jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan Učitelj Hristos. A najveći između vas da vam bude sluga. Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što pohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim; udvoje većim od sebe.

Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je. Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti. I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je. Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti? Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu. I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj. I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.

Vođe slepe koji oceđujete komarca, a kamilu proždirete.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.

Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri; što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika, i govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka. Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi dopunite meru otaca svojih.

Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?

Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi će te jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada.

Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. (23, 1-36)

Isus je između ostalog rekao: I ocem ne zovite nikog na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. (Mt 23, 9)

Zašto onda postoji “sveti otac” na Zemlji? Ko kao katolik veruje u reči Isusove, morao bi da postavi sebi pitanje ne kliče li jednoj rimokatoličkoj “galionskoj figuri” i tako podržava da se ime Isusa i Njegovo učenje prezire, kako bi se ismevao najveći prorok svih vremena, koji je postao naš Spasitelj.

Isus je govorio protiv sveštenstva: A vi se ne zovite Ravi, jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. (Mt 23, 8)

Isus je sebe nazivao Majstorom, dakle Učiteljem mudrosti. Katolička crkva je pretvorila Isusa u sveštenika suprotno Njegovom učenju i protiv Njegove volje. U katoličkom Katihizisu, Br. 1548 se kaže: “Hrist lično je u crkvenoj službi posvećenog sveštenika, u njegovoj crkvi, prisutan kao glava svoga tela, Pastir svoga stada, Veliki sveštenik spasiteljske žrtve i Učitelj Istine.”

    U katoličkom Katihizisu se kaže: “… i Učitelj Istine.“ To je opet potsmevanje Isusu, Hristu od strane današnjih crkvenih poglavara. Oni govore o Učitelju Istine, ali ne čine ono što je Isus poučavao i želeo.