“Ubiti” ili “umoriti .” Isus je ispunjavao zakon i produbljivao učenje

Iako je Božjem protivniku uspelo da do kraja iskrivi Božju reč preko proroka Mojsija, doslovni tekst Deset zapovesti koje su izvod iz večnog, apsolutnog zakona Neba, ostao je većim delom netaknut sve do današnjeg vremena.

 Peta zapovest je glasila i glasi kao i pre: Ne ubij!

Međutim: U jedinstvenom prevodu Nove Jerusalimske Biblije iz 1985. godine u nizu Božjih zapovesti na tom mestu piše: Ne umori. Ova nova formulacija nesumnjivo se pripisuje Bogu duha vremena. Ona predstavlja slabljenje celovite izreke “Ne ubij”. Isus je naprotiv u Svojoj Besedi na Gori čak rekao: Čuli ste da je rečeno starima: Ne ubij! Ko ubije biće odgovoran sudu. Ja vam međutim kažem: Svako ko se samo ljuti na svog brata biće odgovoran sudu. A ko rekne svome bratu: Ti glupane! biće odgovoran Velikom veću. A ko ga nazove ti (bezbožna) budalo! odgovaraće za to ognju paklenom. (Mt 5, 21-22)

Isus dakle apsolutnu izreku “Ne ubij! nije oslabio i ograničio njeno značenje na posebne pojedinačne slučajeve – naprotiv. Isus je produbio. On je učio da ne samo u izvršnom delu ubijanja leži ono protivbližnjeg, nego i u uvredljivim i omalovažava-jućim rečima zajedno sa osećajima i osećanjima u njima. On nas je time upozorio na to, da je već svaka fina pobuda odbijanja bližnjeg, eventualno i protiv životinjske braće i sestara, naših subližnjih, greh pred Bogom. Isus je na taj način pozvao da pro-čistimo svoju savest.

I: Isus je izričito govorio o “ubijanju” a ne o “umorstvu”.

Jeremija je već upozorio narod na falsifikovanje “Pisma”. U Jeremiji 8,8 on je govorio o “lažnoj pisaljki pisara” koja je Zakon Gospoda “u laž pretvorila”.

Čija je “lažljiva pisaljka” sada iznova falsifikovala Božju reč preko Mojsija? Kome služe oni koji takvo nešto čine? Šta treba da se opravda izjavom “Ne umori”? Treba li ona da služi da i dalje otupi savest ljudi kako ne bi opominjala kad se čini nepravda?

Zloduh Staroga zaveta je pripremio - čitaj: utvrdio metodu – u Novom zavetu se do danas nastavlja metodično, planski i ciljano ono što je bilo uspešno provedeno. Pred očima mnogih miliona razumom obdarenih ljudi događa se – ćiribućiriba! – od belog postaje crno. Jesu li to današnja “čuda”.

Onaj ko je ravnodušan na ponor između dve različite izjave – ubiti i umoriti – sedi na dve stolice i pokušava da služi dva gospodara, duhu okrutnog “Boga” iz “Mojsijevih knjiga” pa tako i institucijama crkve – i malo Isusu, Hristu, koji je učio o Bogu milosrdne ljubavi.

Isus je po smislu rekao: Moj Otac i Ja smo jedno. Gde su dvojica jedno, oni govore isti jezik. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

 Kako je Isus poučavao u Svojoj Besedi na Gori? Ko se samo ljuti na svoga bližnjeg, bićeodgovoran sudu. I: Ko kaže “glupane!” biće odgovoran Velikom veću. Ko ima uši da  čuje, neka čuje! A ko ima savest, slediće Isusa, Hrista i poslušati ono što piše u Jovanovom Otkrovenju, što ovde po-navljam: Izađite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena. (18, 4)