To je okrutni čovek

To je ta zver čovek, to smo mi, i to će biti patnja ljudi, dok ne nauče prirodu ne samo da je za sebe lično “rado imaju” - kako to katolicizam propisuje - nego da istinski ljube.

Reči “rado imati” stoje u krajnjoj suprotnosti u odnosu na ljubav  Božju, koja je ljubav prema bližnjem. “Rado imati” znači praviti razliku između jednog i drugog. “Rado imati” može da znači da subližnjeg, životinju, smatramo manje vrednom. Ako čovek, koji treba da bude slika Božja, ne teži ljubavi za Boga i bližnjeg, tada onog manje vrednog, npr. životinju, koju samo treba da “imamo rado”, tučemo, mučimo i ubijamo ... “Svinje su mi drage, jer rado jedem svinjsko pečenje”. Ili: “Pečenom piletu rado otrgnem batak, jer ga rado jedem”.

Ljubav Božja, koja neće ništa za sebe, već bližnjeg i sabližnjeg nosi u srcu kao deo sebe same, je zapovest istinskog života, bez boli, bez patnje, bez duhovne smrti.

Stari zavet se ispsunjava u Novome, kaže se u Katoličkom Katihizisu. Kada će se on stvarno ispuniti? Onda, kad čoveku bude išlo onako kako on postupa sa životinjama? Tada je čovekov kraj ispunjen. Životinje žive u slobodi, a lav leži pored     jagnjeta.Poneko može još jednom da postavi pitanje krivice. Kao prvo to je sve do današnjeg vremena ogrubela sveštenička kasta, koja ljude nije učila ono što su hteli Bog i Isus, kao drugo bezosećajnost i ograničenost ljudi koji su dopustili da drugi, npr. sveštenička kasta, vlada nad njima.