Duh vremena-Bog . “Ispunjenje”
Staroga zaveta u našem vremenu:
Seksualni prestupi sveštenika na deci . Na tragu Nazarećanina ili crkvenih poglavara?

Isus, Hrist je istina. On je govorio po smislu: Ja i Otac jedno smo. (Jv 10,30). Razmislimo još jednom o sledećim Isusovim rečima: Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. (Mt 5, 17). U mnogim slučajevima Isus nije ispunio ono što je “Bog” Staroga zaveta naredio preko proroka Mojsija. Isus se retko pozivao na “Boga” u “Mojsijevim knjigama” i to samo indirektno. Štaviše On je govorio: Čuli ste da je bilo rečeno ... ali Ja vam kažem ... Ili: čuli ste da je starima bilo rečeno ... ali Ja vam kažem ... Ko ima uši da čuje, neka čuje: Isus je retko spominjao “Boga” iz “Mojsijevih knjiga”:.Čuli ste da je starima bilo rečeno ... ali Ja vam kažem ... Ko ima uši da čuje, neka čuje: Isus je retko spominjao “Boga” iz “Mojsijevih knjiga”.

Isus se dakle distancirao od te falsifikovane predstave Boga, od te iskrivljene slike Boga. On je govorio o “Ocu na Nebesima”, o Svome Ocu, o “Bogu, vašem Ocu”. On je govorio iz istine koja je večna realnost, zakon Nebesa.

Mogao bi poneko da prigovori da je to što je Bog tada rekao ljudima, vredelo za tadašnje čovečanstvo; da danas to više nema nikakvu važnost, da je danas sasvim drugačije. Postavlja se pitanje: Jesu li tadašnji ljudi bili lošiji, dakle jesu li imali mizerniji karakter od današnjeg čovečanstva? U tom pogledu sigurno ne treba da istražujemo kakvi su uistinu bili tadašnji ljudi. Svako ko ima barem iskricu savesti, na osnovu iznetih dokaza, zna da je današnje čovečanstvo mnogo gore od tadašnjih ljudi. Da to važi i u stavu prema njihovoj prirodnoj braći i sestrama, životinjama, u prirodi, u laboratorijima naučnika itd., dokazuje sudbina životinja.

    Mnogi smatraju za sebe da pripadaju ljudima koji veruju u Boga. Upravo oni koji svoju veru u Boga pokazuju u crkvama i na državnim prijemima, uspinju se sve više u nadbogove koji ne samo što dozvoljavaju nego i zagovaraju da se na živim životinjama izvode najokrutniji i najbrutalniji eksperimenti koji stavljaju u senku praksu u “Mojsijevim knjigama”. Rimsko sveštenstvo naravno ne govori o senkama. Ono proglašava: “Stari zavet pripravlja Novi, a Novi ispunjava Stari. Oba se me-đusobno osvetljuju ...” Mogu li se npr. plamene lomače u srednjem veku smatrati osvetljavanjem Staroga zaveta u Novome – i obrnuto, baca li krvavo događanje u srednjem veku i otežavajuća promena koju je iskusilo učenje Isusa Hrista posle posljednjih 2000 godina, “bacajuće” svetlo na ono što se u Starome zavetu dogodilo s Božjom reči i porukom? Moglo bi se isplatiti da se to pitanje jednom istraži... Kakve bi to snage, zvane još i sile, zaista mogle danas da budu? Ako to ne može biti Bog – jer On je zakon, a taj zakon je ljubav, dobrota, mir i blagostanje za sve i svakoga – ko je to onda?

Upravo čitam kako Stari zavet nalazi ispunjenje u Novom, samo s drugim znacima, skrojenim za današnje vreme. Radi se o zapisu jedne TV-emisije što je bila prikazana 2.9.1999. u “Auslandsjournal” (“Inostrani dnevnik”), ZDF, pod naslovom “Zloupotreba dece u Irskoj”. On će ovde biti prikazan u odlomcima:

Jedan skandal potresa Irsku. U centru je Katolička crkva, stub irskoga društva. Tokom mnogo godina država je poveravala decu jednom katoličkom Redu. Danas na ostrvu vlada veliko zaprepašćenje zbog toga što jedan dokumentarni film pokazuje nešto što u prvi mah niko nije hteo da veruje. Umesto brige – zloupotreba, umesto ljubavi – nasilje. Nisu samo pojedinci – stotine dece je pod zaštitom crkve očigledno doživelo pakao na Zemlji. Sada se raskida dogovor ćutanja; istina ipak izlazi na videlo.

Država upućuje Džona Priora u popravni dom jer navodno roditelji zanemaruju svoju obavezu da o njemu brinu. Dom vodi katolički Red Kristian Brothers (Hrišćanska braća). Kod njih deca treba da se vaspitavaju u verovanju u Boga.

Džon, danas sa 54 godine, objavljuje da su ga sedam godina seksualno zloupotrebljavala dvojica braće kaluđera i jedan katolički sveštenik.

Najgore batine koje sam ikada dobio bile su kad sam medicinskoj sestri ispričao da me je jedan brat seksualno zloupotrebio. Bilo mi je devet i po ili deset godina. Ona me je prvo istukla a zatim to ispričala bratu. On me je odveo i onda su me dvojica braće tukla i tukla. Bio sam sav u ranama ...

Imali smo zajedničko tuširanje; moralo je da se tušira 20 dečaka. Brat (kaluđer) se skinuo ... i zloupotrebio je neke dečake pred očima ostalih primoravajući ih da se uzajamno diraju. On me je jednom silovao, bacio me je na svoj krevet i uzeo, rastrgao me je. Krvario sam tako gadno da je medicinska sestra upotrebila jod, a ja sam urlao od bolova.

U martu 1998.g. kaluđeri su se javno izvinili za zloupotrebu dece   u školskim domovima i zajedno sa ostalim redovima uspostavili telefon za pomoć pogođenima. Bilo je preko 8000 poziva, a Crkva je 600 žrtava uputila terapeutima.

1999.: Jedan dokumentarni film optužuje državu i dokazuje da su vlasti već desetinama godina znali za zloupotrebu dece u crkvenim školama i uprkos tome i dalje su ih finansirali. Na to vlada osniva istražnu komisiju, obećava izmene zakona i osigurava 10 miliona maraka za terapiju žrtava.

Džon je sada na psihoterapeutskoj obradi. On je u stanju muke, ne može da spava, ne veruje nikome. Skoro su svi odnosi propali, a u zvanju nikada nije ništa postigao.

Terapeut: Džon pati neprekidno; ima komplekse manje vrednosti, oseća se beskorisnim; nema samopouzdanja ...

Džon nije jedini slučaj. Hiljade dece u Irskoj bilo je dato na čuvanje u katoličke domove na socijalnu brigu... Džon priča o sudbini svoga najboljeg prijatelja, Džosefa:

Imao je dugačak kožni kajiš i njime je Džosefa tukao po ramenima i po glavi. Džosef je pao sa stolice, a brat ga je udarao u svaki deo tela a potom ga gazio u teškim vojničkim čizmama koja su kaluđeri nosili za rad u polju. I on ga je gazio, gazio i gazio dok Džosef više nije mogao da se pomera. Džozef je izgubio svest i bio je odvezen u bolnicu. Tamo je umro. To je bilo opšte poznato. Oni ovde kažu da je bila leukemija; ali on nije umro od leukemije.

Spikerka: Od tada Džon više ne veruje u Boga.

Ovaj izvještaj govori za sebe ...

     U nedavno izašlom izdanju “Kirche intern” (“Crkva interno”, Austrija) pod naslovom “Seksualna zloupotreba. Manastirska terapija” moglo se pročitati:

Sve češće sveštenici i kaluđeri postaju sumnjivi da učestvuju u prekršajima seksualne zloupotrebe. To je dovoljan razlog za opata J. A., iz manastira G., da se aktivira. Još ove godine on želi u samostanu P. da uredi psihijatrijski centar za sveštenstvo, kaluđere i svešteničke saradnike.

Moglo bi biti korisno da se pročita šta kaže “Bog Mojsija” o ovim i sličnim primerima. Ako bi se danas upotrebio taj stari “zakon“, koji se može i danas pohvaliti sa stvarno dugom tradicijom, i koji kao deo “Svetog pisma” poseduje poštovanje Crk-ve, tada bi se veoma brzo smanjio broj ljudi.

     Čovek današnjice se ne ogrešuje samo o pojedinca, o čoveka i životinju, nego u globalnoj strategiji protiv ljudi i

životinja. On čak smatra da mora poboljšati Božje stvaranje. Okrutni čovek gospodar zadire na najbrutalniji način u život životinja – ne pošteđuje ni biljni ni životinjski svet – a ostali, široke mase, gluvi i slepi od sebičnosti i tupe ravnodušnosti, bez suprotstavljanja, prepuštaju izmučena stvorenja njihovoj sudbini. Čovek postupa slično i sa sebi ravnima.

Današnja sveštenička kasta je svog Boga isklesala na isti način kao u Mojsijeva vremena. Samo što današnji “Bog” ne odgovara ni Starom zavetu, niti je u skladu s Isusovim učenjem. Crkveni poglavari su u svim vremenima svog Boga ili svoje Bogove” prilagođivali “vremenu” – čitaj: svojim trenutnim predstavama, svojim potrebama i ciljevima. Istinski Bog naprotiv, nije crkveni Bog duha vremena, već nepromenjivi, o kome nas je Isus učio. Crkveni Bog duha vremena je nepostojan i nepouzdan. Tu ne pomaže ništa ni to što se apsolutno formulisanim izjavama simulira stabilnost. Neistina dakle ne drži večito, iako se pukotine i rupe na kotlu neistine mogu neko vreme za nevolju krpiti zakrpom “to su tajne Božje”. Svetlo istine iznosi sve na videlo.

Zašto se crkveni poglavari ne drže svojih sopstvenih izjava? Kada bi oni dopustili da se stari Zavet ispuni u Novome sa svim pojedinostima, tada bi oni bili prvi koje bi “Bog” iz “Mojsijevih knjiga” dopustio da budu ubijeni.

    Današnji ljudi  pre svega crkveni vernici – idu tragom crkvenih poglavara koji proglašavaju promenjivog “Boga” koji ide dakle u korak s vremenom, takoreći podređenom duhu vremena, da njihov vrat ne bi dospeo u omču Staroga zaveta koju bi im  “Bog” iz “Mojsijevih knjiga” već odavno navukao i zategao. Oni dakle žele svoj duh vremena kojeg nazivaju “Bogom”.

On se fleksibilno prilagođava zahtevima koji su trenutno u prvom planu onih na vlasti, kako bi ih što je moguće lakše prezentovali vernicima tako da im što manje smetaju u njihovoj tromosti, sebičnosti i pohlepi za uživanjem. Onda oni rado ostaju u krilu te udobne Crkve koja im preuzima poneku odluku savesti i isporučuje im u kuću dokaz za skandale različite vrste.

Istinski Večni je Apsolutni. On je premudri kosmički zakon koji je ljubav. Ponavljam: Bog, ljubav ne kažnjava i ne zlostavlja, On ne proklinje, ne ubija niti usmrćuje. Bog neće niti ljude niti životinje predati ljudima. Da je to tako, učio nas je Isus. On je živeo zakon Svoga Oca. On nam je primer i uzor.

Ako naučimo da razumemo dubinu njegovog učenja i izjavu: Sledite Me! (Mt 4,19), tada znamo zašto nam je Isus predložio da idemo Njegovim stopama. Da li nam je Isus time između ostaloga hteo reći, da ne treba da idemo tragom svešteničkog staleža koji uči jednog duha vremena, dakle Boga duha vremena koji neizbežno vodi ljude u propast, a to nam dokazuje naše današnje vreme, naš svet? I vidovnjak iz Patmosa je to saznao, jer u Jovanovom Otkrovenju piše: Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njene, i da vam ne naude zla njena. (Otk 18, 4)

     Recimo još jednom jasno i nedvosmisleno: Isus je govorio protiv brutalnih i zverskih usmrćivanja životinja i protiv ubijanja i umorstava ljudi. Trebali bismo da pitamo tako dugo dok ne primimo prosvetljenje i duboko u sebi ne spoznamo zašto   je Isus najavljivao drugog Boga od “Boga u Mojsijevim knjigama” i Boga današnjih crkvenih poglavara. Ili verujemo u više bogova različitih kvaliteta; u tom slučaju je to filozofija pojedinca kome za to nije potrebna crkvena vlast; osim ako mu u tom pogledu nedostaje fantazija, tada je kao “religiozan” član Crkve na pravome mestu. Ukoliko je taj Jedan Bog ipak promenjiv, tada jao onim ljudima koji su se okrenuli od neznabožačke kultne državne Crkve.

Neka se dakle mudro odmeri i promisli sve dobro! Bog nije dao čoveku samo srce – čiji podsticaji nisu više često pouzdani zbog gubitka savesti – već i razum. Preporučuje se upotreba razuma i ponovno buđenje eventualno dugo nekorišćene sposobnosti samostalnog razmišljanja.

    Da bi se došlo do sopstvene jasnoće dobro je postavljati sebi pitanja  ili takođe i Bogu u iskrenoj molitvi. Jer onaj ko čestito pita može biti vođen.Posle 2000 godina vreme je da čovek koji veruje u Isusa i želi da Ga sledi, donese odluku: ili ići tragom Isusa, Hrista, dakle primenjivati Njegovo učenje – ili hodati tragom današnjih crkvenih poglavara koji ni u čemu ne zaostaju za svešteničkim staležom Mojsijevih vremena.