Martin Luter – život i učenje u hrišćanskom duhu ljubavi prema bližnjem?

 

Najviše od upravo navedenih ubistava i ostalih zločina “u ime Božje” idu na konto katoličke crkve. Može li se iz toga zaključiti da evangelističku crkvu treba pozitivnije vrednovati?

Kako je npr. sa čovekoljubljem, slobodoumljem i tolerancijom kod njenog religijskog utemeljivača Lutera? Koliko je on držao do ljudi oko sebe, do ljubavi za bližnje, koja treba da bude najviša zapovest?

Čovek kao Martin Luter još i danas ima visok ugled. Njegova crkva ide njegovim stopama; to je potvrdio Hermann von Loewenich (do 1999. jevangelički zemaljski biskup u Bavarskoj) na Internetu: Istorijsko nasleđe luteranske tradicije hoćemo sačuvati kao svoju kulturnu i duhovnu domovinu.

Jedan evangelistički teolog sabrao je Luterove zahteve u jednoj opsežnoj brošuri – Teolog, br. 3:

Luter poziva kneževe da ubijaju pobunjene seljake: Neka svako bode, tuče i davi ko može. Pogineš li pritom, blago tebi, blaženiju smrt nećeš nikada više steći. Jer umireš u poslušnosti prema božanskoj reči i naredbi. (Protiv jurišajućih seljaka, Weimarsko izdanje Luterovih spisa)

Luter zahteva proganjanje novovernih propovednika: ... kad bi hteli da propovedaju jednako čistom evanđelju, štaviše, kad bi bili jednaki anđelima i Gabrijelu nebeskom ... Ako hoće da propovedaju, neka dokažu zvanje ili naređenje ... Ako neće, neka vlast takvog momka preda pravome majstoru koji se zove majstor Hans (=krvnik) ...

Luter kleveće jevrejski narod i zahteva njihov progon:

Kad bih mogao, tada bih ga (jevrejskog sugrađanina) oborio i u svome gnevu probo mačem.

... da se njihove sinagoge ili škole potpale a ono što neće da gori, zaspe zemljom i zatrpa, da čovek od toga ne vidi kamena ni pepela doveka. A to treba činiti u čast našem Gospodu i hrišćanstvu, kako bi Bog video da smo mi hrišćani.

... da se i njihove kuće na isti način unište i razore...

... te ništarije i pljačkaši nisu vredni milosti i saosećanja.

... da im se zabrani kod nas ... javno da slave Boga, zahvaljuju, mole, uče, pod pretnjom telesnog gubitka i života ... (Martin Luter, O Jevrejima i njihovim lažima, Wittenberg 1543.)

Luter: Tako nešto očajno, zloćasto, zatrovano, đavolsko je oko tih Jevreja, tako da su oni 1400 godina bili i još jesu naša muka, kuga i sva nesreća. Dakle, u njima imamo prave đavole.

Luter čak tvrdi da bi Mojsije, kada bi sada živeo, bio prvi koji bi potpalio “jevrejske škole i kuće”.

Luter je osim toga zahtevao da se jevrejima oduzme njihova sveukupna religiozna literatura, da se oni stave u kućni pritvor, da im se oduzme sav novac i imanje i da se pošalju na prisilan rad.

Luter poziva takođe u rat i na “ubijanje” turskih, ratnih protivnika: ... i da sa radošću pokreću pesnicu i sigurno udaraju, ubijaju, kradu i prave štete kolikogod mogu ...

Luter zahteva smrt “lihvara”: ... tako da se ulični razbojnici, ubice ... razapinju na točak i odrube im se glave, štaviše, trebalo bi sve lihvare rastezati na točak i rezati im žile, a sve tvrdice proterati, prokleti i odseći im glave ...

Luter zahteva smrt za neverne partnere: Zašto se preljubnici ne ubijaju? I smrt mučenjem za prostitutke: Kad bi bio sudija, dao bi takvu francusku otrovnu kurvu na točak da se rasteže i da joj se vene seku.

žene sa magijskim sposobnostima, prema Luteru, trebale bi da budu mučene i ubijene: Čarobnice ne treba ostavljati u životu ... Pravedan je zakon da se one ubiju. ... Ako neće da se pokaju, predaćemo ih mučiteljima.

Luter o invalidnoj deci: Kada se priča o deci sličnoj đavolu... držim   ... ili da ih je đavo unakazio ... ili   da su pravi đavoli. Mnogi invalidni ljudi koji su bili povereni evangeli stičkim ustanovama za invalide (npr.  u Neuendettelsau/Bavarska) u godinama 1940./41. bili su izručeni državnim vlastima, konačno pozivom na Luterovo učenje o državi (poslušno prema vlasti). Odgovornima je bilo poznato da ih ubijaju.

Najzad, Luter je hteo da ubije i papu: Papa je đavo; kad bih mogao ubiti đavola, zašto to ne bih učinio?

I luteranska crkva naziva sebe “hrišćanskom”. Ali gde je hrišćanski duh, Duh Božje ljubavi i ljubavi prema bližnjem u tome što Luter proglašava? Narod i državni vladari – sve do vlastodržaca Trećeg rajha – više su puta krvavo sproveli u delo njegove podsticaje i maksime.

Ko protiv ljudi oko sebe deli takva zverska i ubilačka uputstva koja  u drugom obliku govore u današnje vreme, od njega se ne može ni očekivati saosećajno srce ili milosrđe prema životinjama. Bilo da se radi o ratu, o uništavanju mnogih ljudi, ži-votinja i pejzaža, bilo da se radi o eksperimentima na životinjama i o manipulaciji genima, etika i moral obe vere ne pokazuje razlike; blago rečeno obe su crkve nehrišćanske.