Ko kod takozvanih “hrišćanskih” crkava traga za srcem za životinje, taj se jednako uzaludno trudi kao i kod traganja za srcem za ljude. U Katihizisu Katoličke Crkve 1994. g., u tom ugovoru iz Rima, koji ima odprilike 800 stranica, samo na stra-nicama 591 i 600 čitamo o životinjama sledeće:

Sedma zapovest zahteva takođe poštovanje celovitosti stvaranja. životinje, kao i biljke i neživa bića, po prirodi su namenjene opštem dobru prošlog, sadašnjeg i budućeg čovečanstva. Upotreba rudnih blaga, biljaka i životinja celog sveta ne može biti odvojena od poštivanja moralnih zahteva. Gospodarstvo nad živim i neživim bićima, što ga je Stvoritelj dao čoveku, nije apsolutno; ono se meri brigom za kvalitet života bližnjega, podrazumevajući tu i buduće naraštaje; ono zahteva poštovanje celovitosti stvaranja. (br. 2415)

   Životinje su Božja stvorenja. Bog ih okružuje svojim brižnim proviđenjem. Samim svojim postojanjem ona ga blagosiljaju i slave. Stoga im ljudi  takođe duguju blagonaklonost. Setimo se s kojom su nežnošću sveci, kao sveti Franja Asiški i sveti Filip Neri, postupali prema životinjama. (br. 2416)

Bog je poverio životinje upravi čoveka, koga je stvorio po svojoj slici. Time se mogu koristiti životinje za hranu i za izradu odeće. Mogu se pripitomljavati da bi čoveku služile u njegovom radu i dokolici. Ako ostaju u razumnim granicama, medicinski i naučni ogledi na životinjama moralno su prihvatljivi, jer pomažu negovanju ili spasavanju ljudskih života. (br. 2417)

Suprotno je ljudskom dostojanstvu nanositi životinjama uzaludne patnje i uništavati njihove živote. Nedostojno je takođe trošiti novac za njih kojim bi se najpre moralo pomagati da se olakšavaju ljudske patnje. životinje se mogu voleti; ali im se ne trebaju davati osećaji koji pripadaju jedino čoveku. (br. 2418)

Upravljanje nad rudnim, biljnim i životinjskim blagom sveta, što ga je Stvoritelj dao čoveku, ne može se odvojiti od poštovanja moralnih obaveza, uključujući obaveze prema budućim naraštajima. (br. 2456)

Životinje su podređene čoveku, koji im duguje dobronamernost. One mogu da služe pravednom zadovoljavanju čovekovih potreba. (br. 2457)

Čini se paranoično kad se npr. čita: životinje, kao biljke i neživa bića, po prirodi su namenjene opštem dobru prošlog, sadašnjeg i budućeg čovečanstva. Bog, Koji je život nije nikada stvorio nešto bezživotno. U čitavome stvaranju ne postoji nijedno “neživo biće” i “neživa priroda”. To je, kao i mnogo toga, interpretacija ljudi koji ne shvataju život, koji sami izigravaju stvoritelja i svoju igru teraju s ograničenim vernicima, s onima koji ne naprežu svoj mozak da shvate svu tu bolesnu dvoličnost. Da je Bog stvorio neživa bića ili nežive aspekte prirode, tada ne bi bilo sveobuhvatnog života, koji je Bog, već jedan deo “bezživotne mase”; međutim ne postoji oblik, ni materija, ni masa bez života. život održava oblik. Raspadne li se oblik, tj. masa, tada život prelazi u drugo agregatno stanje.

Bog je beskonačan, večni život. Bog je ljubav. Svoju ljubav On je po smislu preneo u sledeće reči: Zemlju sebi potčinite! - Priroda je Božje stvaranje. Ona nam služi za radost. Nastojmo da vidimo sebe kao jedinstvo s prirodom i da prema tome živimo. Ali takozvano zajedničko dobro koje izriču crkve je iskorišćavanje radi čovekovog dobrog života na račun životinja, biljaka i minerala.