Isus iz Nazareta zauzimao se za životinje. Svedočanstva u delu

“Ovo je Moja reč”

Isus takođe nije pravio razliku između čoveka i životinje, jer je zapovest glasila i glasi: Ne treba da ubijaš; to je opšta izreka sa značenjem da ne treba da ubijamo ni ljude, ni životinje.

U knjizi Ovo je Moja reč između ostalog čitamo šta je Isus rekao i objasnio ljudima Svog zemaljskog vremena, takođe i u odnosu na postupanja sa životinjama.

Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o Zakonu života, i o životinjama, koje slično kao i ljudi osećaju bol, patnju i radost. Dakle, kao što čovek ne treba da bude protiv, već za svog bližnjeg, tako treba da bude i za životinje i da za njih bude odgovoran, jer one čoveku služe.

Uvek iznova učio Sam ljude da su i životinje stvorenja Božja, koja čovek ne treba da prezire, već da ih ljubi. Ko ih udara i muči, taj će jednom na svojoj duši i na svom telu iskusiti isto ili slično. Jer ono što čovek čini svojim bližnjima i sabližnjima, životinjama, to čini i sebi samome. (Str. 358-359)

Biblija izveštava da je Isus “pri ishrani pet hiljada ljudi”, sakupljenoj masi ljudi za jelo osim hleba dao i ribe. Kod Marka piše: I uzevši onih pet hlebova, i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da met-nu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima. (Mk 6,41)

Nisu li ribe takođe životinje? mogao bi poneko da se zapitati. U delu Ovo je Moja reč čitamo šta se stvarno dogodilo:

Moji učenici su Mi doneli hleb i grožđe da ih umnožim. Toga dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umnožim. Kada Sam uzeo tu mrtvu supstancu u Svoje ruke objasnio Sam ljudima da se iz nje u velikoj meri povukao potencijal Očeve snage, ta visoka životna snaga, i da Ja ne stvaram žive ribe, da bi je oni opet ubijali.

Objašnjavao Sam ljudima da je život u svim oblicima života i da čovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naročito deca, gledali su Me tužno. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom živeli od ribe, hleba i još ponečeg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: Energije Zemlje još održavaju mrtvu ribu celom. Tako vam Ja neću podariti živu ribu iz Očevog Duha, nego ću vam iz energije Zemlje stvoriti ribu koja je mrtva, dakle siromašna vibracijama. Ona nikada neće nositi život i neće moći da bude ubijena. Ja ću vam pokazati kako prija ono što je živo – hleb i plodovi, i u poređenju sa tim  mrtva hrana.

I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja je nosila malo duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedajući da istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku između žive i mrtve hrane, između visoko vibrirajuće i nisko vibrirajuće hrane.

Na ovaj Sam i na slične načine učio ljude. (str. 317)

Vidimo koliko je Isus brižljivo, sa razumevanjem i sa uživljavanjem pristupio ljudima pored Sebe i pažljivo im tumačio zakone života u konkretnim situacijama.

U Ovo je Moja reč Hrist nam daje sledeća uputstva:

Ko svog bližnjeg nesebično ljubi, taj niti će nad njim vršiti nasilje, niti će ga ubijati. I ko svog bližnjeg nesebično ljubi, taj ni životinje neće ubijati iz obesti. Ko poštuje čoveka i životinju, taj nema ni ratoborne namere, jer poštuje Božje Zakone, u koje spadaju i zakoni prirode. Ko se trudi da ostvaruje Božje zakone, taj će sve više i više odustajati od ishrane mesom i zahvalno će primati darove Zemlje – dakle onu hranu koja dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu. (str. 399)

Hrist se zauzimao za životinje gde god je mogao. To što se u Bibliji ne može naći ništa o tome, ne čudi, jer nije bilo u interesu posthrišćanskog sveštenstva da uči narod kao što je govorio Isus iz Nazareta, nego u smislu crkve koja teži zemaljskoj svemoći. Tako pojam “životinja” nije bio preuzet u Novi zavet “Svetoga pisma”, a ni Isusova zapovest da se treba odreći mesnate hrane.

Čitamo dalje u knjizi Ovo je Moja reč kako je Isus reagovao na patnju životinja:

1. Dogodi se pak da Gospod iziđe iz grada i sa učenicima Svojim pođe preko gorja. I stigavši na jedno brdo s veoma strmim stazama, sretoše čoveka sa tovarnom životinjom.

2. No konj se bejaše srušio, jer beše pretovaren. I čovek ga udaraše sve dok mu krv ne poteče. A Isus mu  priđe i reče: “Ti, sine okrutnosti, zašto tučeš životinju svoju? Ne vidiš li da je preslab za tovar svoj i zar ne znaš da pati?”

3. A čovek odgovori: “Što je Tebi do toga? Svoju životinju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju.”

4. I neki od učenika potvrdiše govoreći: “Da, Gospode, tako je kako kaže. Bili smo prisutni kad je kupovao konja.” A Gospod uzvrati: “Zar ne vidite kako krvari, i ne čujete li kako stenje i jadikuje?” Ali oni rekoše: “Ne, Gospode, mi ne čujemo da stenje i jadikuje.”

5. A Gospod se rastuži i reče: “Jao vama, jer otupeše srca vaša te ne čujete gde jadikuje i vapije Svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj!”

6. I zakoračivši priđe Isus konju i dotače ga, i životinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak čoveku reče: “Idi sad i odsad je više ne tuci nadaš li se samilosti.”

(str. 167-172)

Isus nije samo ljude i životinje nosio u Svome velikom srcu, nego čitavu prirodu. On je bio povezan sa svim oblicima Stvaranja, takođe i sa sazvežđima i elementarnim snagama. Predajom je sačuvano da je On zapovedao buri i da Ga je voda držala tako da je On mogao hodati po njoj. Kao što je Isus poučio Svoju braću i sestre, tako nas On poučava i danas, npr. u knjizi Ovo je Moja reč:

Poštujte, cenite i slavite stvaralačku snagu u svemu što postoji! Gledajte: sve što je snaga i svetlost svaki čovek nosi u najunutarnjijem svoje duše. Duhovno telo u čoveku je esencija svega što postoji, jer Bog, večni Otac, dao je u nasleđe svakome od Svoje dece sve kao esenciju. Večni Duh je u svim oblicima života, a i struji iz svih oblika života.

Kad čovek svesno postane Božjim detetom, služi mu svemoć Božja preko svih oblika života, preko kamena, drveta, vatre i vode, preko cveća, trave, biljki i životinja; a i sve zvezđe služe onome koji živi u Meni, Duhu Istine. Kad stvaralačka snaga može da prožme stvorenje, jer je njegova duša ispunjena svetlom i snagom, onda je ono opet postalo svesno dete, sin ili kćer beskonačnosti, i opet je preuzelo nasleđe, svesnagu.

Svaki zemaljski dan dar je čoveku da bi se on u njemu spoznao i našao. Čoveku se nude carstva prirode. Služe mu vatra i voda kao i zvezde, danju i noću. Spoznajte kako je bogat dan svakome od vas! (str. 147-148)

Pre nego što obratimo pažnju na tekstove iz Mojsijevih knjiga, opisaćemo zanimljiv detalj iz života Isusa iz Nazareta, uzet iz dela Ovo je Moja reč:

1. A kad pođe Isus u Jerihon, srete Ga jedan čovek sa mladim golubovima i kavezom punim ptica koje beše uhvatio. I On vide tugu njihovu što slobodu behu izgubile a trpljahu još i glad i žeđ.

2. I On reče čoveku onome: “Šta činiš sa ovima?” A čovek Mu odgovori: “Ja živim od toga što prodajem ptice koje uhvatim.”

3. A Isus mu reče: “Šta misliš kad bi tebe neko, jači i pametniji od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju ženu ili decu i tebe u tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi za život?”

4. Nisu li ovo ovde tvoji sabližnji koji su samo slabiji od tebe? I zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti dakle, ovu svoju malu braću i sestre na slobodu i nastoj da takvo što nikada više ne činiš, već da hleb svoj pošteno zarađuješ.”

5. I divljaše se čovek rečima ovim i punomoći Njegovoj i pusti ptice na slobodu. A ptice, čim iziđoše, odleteše k Isusu, i na ramena Njegova sleteše i pevahu Mu.

6. I raspitavši se čovek onaj za učenje Njegovo ode putem svojim i nauči da plete korpe. Radom svojim zarađivaše sebi hleb, a kaveze svoje i zamke polupa, te postade učenik Isusov. (str. 415)