bilo koje vrste

Isus ne bi nikada prolio krv niti odobrio prolivanje krvi. Rečenica: ”Jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti” (Mt 26,52) odnosi se takođe i na ogrešenje protiv životinjskog sveta i čitave prirode, a to nipošto ne mora biti ubijanje mačem. Postoji mnogo nijansi nemilosrdnosti. životinje osećaju veoma fino, dok je ljudska narav često sirova i tupa.

Ništa i niko ne može nas “osloboditi pogreške” osim našeg Spasitelja Hrista, čija snaga i svetlo spasenja stanuje u svakome od nas. Preduslov za to da On u nama može izvršiti spasenje naše duše od greha, jeste da mi svoje nemilosrdne osećaje, osećanja, misli, reči i dela okajemo od srca, da svoga bližnjeg odn. subližnjeg, o kog smo se ogrešili, zamolimo u našem unutarnjem za oproštenje, da mu sa svoje strane oprostimo ono što nam je eventualno naneo, nepravdu prema mogućnostima popravimo ako je to još moguće, i to negativno što smo spoznali na sebi, više ne ponavljamo. Tek onda nam oprašta i Bog, kao što se mi za sve vreme već 2000 godina molimo u Očenašu: Oprosti nam naše grehe, kao što i mi opraštamo svojim dužnicima...

Ne samo žrtva životinje, već sve što vidljivo ili nevidljivo izlazi iz nas kao zloba, nepoštovanje i preziranje, kao okrutnost, ali i kao nedostatak razumevanja ili ravnodušnost, našoj postojećoj krivici se pridodaje. To važi kako za čovečanstvo tako i za svakog pojedinca.

    Hrist je protiv prolivanja krvi bilo koje vrste. Kada Hrist, koji se ponovo objavljuje čovečanstvu kroz proročka usta, govori o žrtvama životinja, ali i o eksperimentima na životinjama i ostalim pogreškama nauke protiv Božjeg premudrog Stvaranja, On često upotrebljava reč “grozota”.

Mi ljudi, treba da smatramo životinje, naše subližnje, svojom malom životinjskom braćom i sestrama – koja su pošla zajedno sa nama u ponor, iako se nisu ogrešila o Boga, o Zakon, kao bića Pada – kako bismo se mi ljudi radovali životu prirode i bili s njom povezani u ljubavi. Priroda hoće da služi ljudima. Ona neće da bude mučena, zloupotrebljavana i ubijana, a onda još i da ispašta na kanibalskim gozbama.Čovek, u svom najunutarnjijem biće iz Boga, često sebe pokazuje kao biće okrutnosti.