PROROK
Glas
istine,
Božja
proročica govori u današnje vreme
Ono temeljno
u našem vremenu
za razmišljanje
i samospoznaju
| januar
2001 |
izlazi
povremeno |
broj.
15 |
Izjave o životinjama u
Evangelističkom
Katihizisu
U
Evangelističkom Katihizisu piše malo o životinjama.
Za institucije crkve životinje su samo nešto više od
predmeta i time nisu vredne pažljivog razmatranja. To proizilazi
iz članka “Jagnjetina Božja” u nedeljniku ZEIT.
Citiram malobrojne napomene o životinjama iz Evangelističkog
Katihizisa za odrasle (5. izdanje 1989.g.)
Čovek ima nalog da “obrađuje i očuva” vrt.
Od samog početka rad pripada čoveku. Preko rada čovek
treba da otvori i istovremeno sačuva okolinu koja mu je poverena
(životinje, biljke, vodu, vazduh). Ovde se ubraja i pripovetka
o stvaranju životinja. Bog donosi čoveku životinje i poverava
ih njegovoj brizi. Ljubav i poštovanje za Stvoritelja treba
da se prepozna i po načinu kako neguje stvaranje. Čovek
je odgovoran Stvoritelju za svoje celokupno ponašanje. (str.
40)
Ova izjava u Evangelističkom Katihizisu
valjda treba da služi poruzi Boga, ako je stavimo nasuprot članku
u nedeljniku ZEIT.
Dalje
iz Evangelističkog Katihizisa:
Na životinji nam se pokazuje prostota, nesputanost
u odnosu prema začeću, rođenju i smrti kao ono
najnečovečnije i biću sasvim strano. Ali tek sa
osećajem sramote i sa pogrebnim ritualima zapravo započinje
istorija čoveka. životinja ne pokriva svoje genitalije, ne
poštuje i ne sahranjuje svoje mrtve (Illies) (str. 508).
Baš luteranski Katihizis govori o prostoti,
o nesputanosti prema začeću dok je cenjeni utemeljivač te religije upotrebljavao nezamislivo
vulgaran jezik, npr. Zašto ne podrigujete i ne prdite, zar vam nije prijalo? (Zdravice) Ili iz klevetanja Jevreja:
\avo se usrao u gaće i želudac ponovno ispraznio. To je pravo
svetište, koje Jevreji i onaj ko hoće da bude Jevrejin,
treba da ljubi, ždere, loče i obožava, i opet neka đavo
isto tako ždere i loče to što takve pristalice povraćaju,
što gore i dole mogu izbaciti... \avo ždere sa svojom engleskom
surlom i ždere sa uživanjem to što gornja i donja njuška
Jevrejina povraća i štrca. (Erlangensko izdanje Lutherovih
spisa XXXII, str. 282) Ili: Ovde u Wittenbergu u našoj župnoj
crkvi u kamen je uklesana svinja; ispod nje leže mladi prasići
i Jevreji koji sisaju; iza svinje stoji rabin koji podiže svinji
desnu nogu, a svojom levom rukom vuče trticu preko sebe,
saginje se i sa velikom marljivošću gleda pod trticu
svinji u talmud, kao da hoće nešto žestoko i posebno
da pročita i ugleda... Jer tako se kod Nemaca kaže o nekome
ko deli veliku pamet bez razloga: Gde je on to pro-čitao?
Svinji, grubo rečeno, u stražnjici. (Kao gore, str. 298)
Ko
čita taj nehotice pomisli na nesputanosti bez tabua prema
začeću, rođenju i smrti kao nešto sasvim neljudsko
i biću sasvim strano, na seksualnost ljudi bez tabua, koji
svoju neobuzdanost veličaju na televiziji i internetu i javno
izlažu u novinama. životinja se pari u određeno vreme, čovek
iživljava svoj nagon na bilo kom mestu i gde god mu se dopadne.
Nema
ničeg što je više strano biću, naime strano
svome izvornom, duhovnom biću, nego što je to čovek.
Svojom bezbožnošću on je postao onakav kakav jeste.
Glavnu krivicu snose crkveni dostojanstvenici koji su onakvi kakve
Bog ne želi. Rođenje jedne životinje po mom shvatanju spada
u nešto najplemenitije. životinja rađa prema prirodnim
zakonima. Retko viče i zapomaže kod poroda, kao npr. čovek.
A kako to izgleda sa smrću? životinja zaostaje za stadom,
ide na neko tiho mesto i umire. Umire dostojanstveno, prema prirodnim
zakonima, u poređenju sa ponekim čovekom koji vodi svoju
smrtnu borbu, jer se tokom svog života borio protiv ljubavi prema
Bogu i bližnjem.
Gde je ostao osećaj stida? Sigurno
ne kod ljudi! životinji nije potreban osećaj stida, ona živi
prema prirodnim zakonima. životinji isto tako ne trebaju ni pogrebni
rituali. Tako nešto priroda nam ne određuje, nego samo
crkva. Sem toga životinja ne treba da krije svoje genitalije,
jer ona njima ne greši, u poređenju sa čovekom.
Ili bi trebala kao što je spomenuto da nosi gaćice da
ne bi još više zavodila “đavola”, koji
ionako svoje svlači bez ustručavanja?
Evangelistički
Katihizis dopušta da se pogleda još “dublje”:
Poređenje socijalnog ponašanja
kod čoveka i životinje pokazuje da životinja nema iza sebe
kao čovek dugo detinjstvo kao vreme razvoja i različite
procese učenja i formiranja, kada postaje polno zrela.
(str. 509)
Kakvu
etiketu i kakvo “dostojanstvo” nosi čovek, uprkos
dugom detinjstvu? Šta se sve polnom zrelošću kod
čoveka izaziva, moglo bi da ispuni knjige. Seksualni razmetljivac
ne može se nikako porediti sa životinjom. To sebi ne bi životinja
dopustila. Kada bismo stavili na vagu vrednosti i nevrednosti
čoveka i životinje, na koju bi se stranu nagnuo jezičak
vage?
Evangelistički
Katihizis dalje objašnjava:
Ko pomisli na velike uspehe svemirskih putovanja,
pitaće se: Kako dolazi zapravo do toga da je jedino čovek
sposoban za takva ostvarenja? Čovek je po prirodi tako nadaren
da preraste sebe. (str. 640)
Čovek je doista prerastao sebe. On
čini sve da uništi svoj životni prostor kojem pripadaju
i životinje.
Tehnički
i naučni napredak nije do sada pomogao čovečanstvu
da ostvari jedinstvo, mir i blagostanje za sve, zdravlje i istinsku
sreću. Ako prerastanje čoveka van samoga sebe shvatimo
u smislu hibrida i kao oholost i bezumlje, što prezire ljude
i stvaranje, tada se u potpunosti može potvrditi da čovek
u tom pogledu prekoračuje svoje granice na najraznovrsnije
načine i neumerenije nego ikada.
Da bi čovek po prirodi imao takve sklonosti
odgovaralo bi potrebi crkava, ali ne i volji Boga koji je npr.
preko Isusa iz Nazareta govorio: Ako ne postanete kao mala deca
... i: Treba da budete savršeni kao
što je i vaš Otac na Nebu. On je time htio reći
da bismo trebali ponovo prihvatiti svoje božansko nasleđe
prevladavanjem niskoga ljudskog, nebožanskog. O čovekovom
osvajanju svemira On nije govorio, niti o stvaranju novog čoveka
iz retorte niti o stvaranju nove prirode i nove Zemlje manipulacijom
genima i ostalim zahvatima u mudri stvaralački red Boga.
Ko
čita sve ovo i drugo, njega bi automatski moralo pokrenuti
pitanje, ima li još želju da i dalje bude luteran.
