PROROK
Glas
istine,
Božja
proroèica govori u današnje vreme
Ono temeljno
u našem vremenu
za razmišljanje
i samospoznaju
| januar
2001 |
izlazi
povremeno |
broj.
15 |
Raskoš
i ceremonije za zavetovanje i oblačenje sveštenika u Mojsijevim knjigama
Isus,
jednostavan čovek iz naroda Izraela, Jevrejin u jednostavnoj
lanenoj odeći, Sin čovečji kako Ga nazivaju, Sin
tesara, bio je krajnja suprotnost tadašnje i današnje
svešteničke vlasti.
Ondašnji sveštenici nosili
su odabrano odelo što odgovara njihovom ugledu i pravu, kao
i današnji kardinali, biskupi, popovi i sveštenici što
se prikazuju u raskošnim svečanim odelima – Bog
je međutim Svog Sina, Suvladara Neba, pustio da ide Zemljom
u jednostavnoj odeći, kao tesar, bez imovine. Zašto
Bog nije obukao Isusa, Svog Sina u svešteničko odelo,
i zašto Ga nije pustio da vrši sluÎbu u Jerusalimskom
hramu? Pravi li Bog izuzetke? Pročitajmo šta je rekao
“Bog preko Mojsija” i kako je “On” Aronu i
njegovim sinovima preneo svešteničku sluÎbu i obukao
ih kao sveštenike. U Knjizi Izlaska se kaÎe:
Ogrtač.
I načini plašt pod oplećak sav od porfire. I ozgo
neka bude prorez u sredi, i neka bude optočen prorez svuda
unaokolo trakom tkan, kao prorez u oklopa, da se ne razdre. A
po skutu mu načini šipke od porfire i od skerleta i
od crvca svuda unaokolo, i među njima zlatna zvonca svu da
unaokolo. Zvonce zlatno pa šipak, zvonce zlatno pa šipak
po skutu od plašta svuda unaokolo. I to će biti na Aronu
kad sluÎi, da se čuje glas kad ulazi u svetinju pred Gospoda
i kad izlazi, da ne pogine. (28, 31-35)
I
tako dalje:
Venac “posvećen Gospodu”.
I načini ploču od čistog zlata, i na njoj izreÎi
kao na pečetu: Svetinja Gospodu. I veÎi je vrpcom od porfire
za kapu, spred na kapu da stoji. I biće na čelu Aronovom,
da nosi Aron grehe svetih prinosa; biće na čelu njegovom
vazda, da bi bili mili Gospodu. (28, 36-38)
Uputstva “Boga preko Mojsija”
koja su u krajnjoj suprotnosti sa izjavama, sa poukama i sa načinom
Îivota Sina BoÎjeg, biće podrobno prikazana u nastavku, kako
bi onome koji čita srcem, bilo lakše da donese odluku
za crkvene poglavare ili za praćenje Isusa, Hrista.
O
svešteničkoj odeći piše sledeće:
I načini košulju od tankog platna
izmetanog, i načini kapu od tankog platna, a pojas načini
vezen. I sinovima Aronovim načini košulje, i načini
im pojase, i kapice im načini za čast i diku. Pa to
obuci Aronu bratu svom i sinovima njegovim, i pomaÎi ih i napuni
im ruke i posveti ih da mi budu sveštenici. I načini
im gaće lanene, da se pokrije golo telo, od bedara do dna
stegna da budu. I to neka je na Aronu i na sinovima njegovim kad
ulaze u šator od sastanka
ili kad pristupaju k oltaru da sluÎe u svetinji, da ne
bi noseći grehe poginuli. Ovo će biti uredba večna
njemu i semenu njegovom nakon njega. (28, 39-43)
Čišćenje, oblačenje
i pomazanje. I dovedi Arona i sinove njegove pred vrata šatora
od sastanka, i umij ih vodom. I uzevši haljine obuci Aronu
košulju i plašt ispod oplećka i oplećak i
naprsnik, i opaši ga pojasom od oplećka. I metni mu
kapu na gla-vu i svetu ploču na kapu. I uzmi ulje za pomazanje,
i izlij mu na glavu, i pomazaćeš ga. I sinove njegove
dovedi i obuci im košulje; i opaši ih pojasima, Arona
i sinove njegove, i metni im kape na glave, da imaju sveštenstvo
uredbom večnom. Tako ćeš posvetiti ruke Aronu i
sinovima njegovim. I dovedi tele pred šator od sastanka,
a Aron i sinovi njegovi neka metnu ruke teletu na glavu. I zakolji
tele pred Gospodom na vratima šatora od sastanka. I uzevši
krvi od teleta pomaÎi rogove oltaru prstom svojim, a ostalu krv
svu prolij na podnoÎje oltaru. I uzmi sve salo po crevima, i mreÎicu
na jetri, i oba bubrega i salo oko njih, i zapali na oltaru. A
meso od teleta i koÎu i balegu spali ognjem izvan logora; to je
Îrtva za greh.
Potom uzmi ovna jednog, i na glavu ovnu
neka metnu ruke svoje Aron i sinovi njegovi. I zakolji ovna i
uzmi krvi od njega i pokropi oltar unaokolo. A ovna izudi, i operi
drob i noge, i metni ih na udove njegove i na glavu. I svega ovna
zapali na oltaru; to je Îrtva paljenica Gospodu, miris ugodan,
Îrtva ognjena Gospodu.
Pa uzmi drugog ovna, i neka mu metne Aron
i sinovi njegovi ruke svoje na glavu. I zakolji tog ovna, i uzmi
krv od njega i pomaÎi njom kraj od desnog uha Aronu i kraj od
desnog uha sinovima njegovim, i palac u desne ruke njihove i palac
u desne noge njihove, a ostalom krvlju pokropi oltar unaokolo.
I uzmi krvi koja bude na oltaru i ulja za pomazanje, i pokropi
Arona i haljine njegove; i sinove njegove i haljine njihove, i
biće svet on i haljine njegove i sinovi njegovi i haljine
njihove.
Postavljanje sveštenika: Potom
uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crevima i mreÎicu
na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno pleće, jer
je ovan posvetni; i jedan hleb i jedan kolač sa uljem i jednu
pogaču iz kotarice u kojoj budu presni hle-bovi pred Gospodom.
I to sve metni u ruke Aronu i u ruke sinovima njegovim, i obrći
tamo i amo, da bude Îrtva obrtana pred Gospodom. Potom uzmi im
to iz ruku, i zapali na olta ru svrh Îrtve paljenice, da bude
miris ugodan pred Gospodom, to je Îrtva ognjena Gospodu.
I uzmi grudi od ovna posvetnog, koji bude
za Arona, i obrtaćeš ih tamo i amo, da bude Îrtva obrtana
pred Gospodom; i to će biti tvoj deo. Tako ćeš
osvetiti grudi od Îrtve obrtane i pleće od Îrtve podizane,
šta je obrtano i šta je podizano od ovna posvetnog za
Arona i za sinove njegove. I to će biti Aronu i sinovima
njegovim, uredbom večnom od sinova Izrailjevih, jer je Îrtva
podizana. Kad je Îrtva podizana sinova Izrailjevih od njihovih
Îrtava zahvalnih, Îrtva podizana biće Gospodu.
A svete haljine Aronove neka budu sinovima
njegovim nakon njega da se pomazuju u njima i da im se u njima
posvećuju ruke. Sedam dana neka ih oblači koji na njegovo
mesto bude sveštenik između sinova njegovih, koji će
ulaziti u šator od sastanka da sluÎi u svetinji.
Sveti obrok. A ovna posvetnog uzmi
i skuvaj meso od njega na mestu svetom. I Aron i sinovi njegovi
neka na vratima šatora od sastanka jedu meso od tog ovna
i hleb što je u kotarici. Neka ga jedu oni za koje je bilo
očišćenje da bi im se posvetile ruke da bi bili
posvećeni, a drugi da ne jede, jer je stvar sveta. Ako li
bi ostalo šta mesa posvetnog ili hleba do jutra, onda što
ostane saÎeÎi ognjem, a da se ne jede, jer je stvar sveta. I tako
učini Aronu i sinovima njegovim po svemu što ti zapovedih;
sedam dana svetićeš im ruke.
Posveta Îrtvenika za paljenice. I
svaki ćeš dan prinositi na Îrtvu tele za greh radi očišćenja,
i očistićeš oltar čineći očišćenje
na njemu, i pomazaćeš ga da se osveti. Sedam dana činićeš
očišćenje na oltaru i osvetićeš ga, te
će oltar biti svetinja nad svetinjama; što se god dotakne
oltara, biće sveto. (29, 4-37)
A od porfire i skerleta i crvca načinićeš
haljine za sluÎbu, da se sluÎi u svetinji; i načiniše
svete haljine Aronu, kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.
Načiniše oplećak od zlata, i od porfire i od skerleta
i od crvca i od tankog platna uzvedenog. Istegliše listove
od zlata, i isekoše Îice, te izvezoše porfiru i skerlet
i crvac i tanko platno vrlo vešto. Poramenice mu načiniše
da se sastavljaju, da se sastavlja na dva kraja svoja. I pojas
na oplećku izlaÎaše od njega i beše iste naprave,
od zlata i od porfire i od skerleta i od crvca i od tankog platna
uzvedenog; kao što beše zapovjedio Gospod Mojsiju. I
ukovaše dva kame-na oniha u zlato, i izrezaše na njima
imena sinova Izrailjevih, kao što se reÎu pečati, i
udariše ih na poramenice od oplećka, da budu kamen za
spomen sinovima Izrailjevim; kao što beše zapovedio
Gospod Mojsiju.
I načiniše naprsnik vrlo vešte
naprave kao što je naprava u oplećka, od zlata i od
porfire i od skerleta i od crvca i od tankog platna uzvedenog.
Četvorouglast i dvostruk načiniše naprsnik, u duÎinu
s pedi i u širinu s pedi, dvostruk. I udariše po njemu
četiri reda kamenja; u prvom redu sardoniks, topaz i smaragd;
u drugom redu: karbunkul, safir i dijamant; a u trećem redu:
ligur, ahat i ametist; u četvrtom redu: hrisolit, onix i
jaspis, sve optočeno zlatom u svojim redovima. Tih kamena
sa imenima sinova Izrailjevih beše dvanaest prema njihovim
imenima, rezani kao pečat, za dvanaest plemena, svako po
svom imenu. I načiniše na naprsnik lance jednake, pletene,
od čistoga zlata. I načiniše dve kopče zlatne
i dve grive zlatne, i metnuše te dve grivne na dva kraja
naprsniku. I privukoše dva zlatna lanca kroz dve grivne na
krajevima naprsniku. A druga dva kraja od dva lanca zapeše
za dve kopče; i pritvrdiše ih za poramenice na oplećku
spred. I načiniše još dve zlatne grivne i metnuše
ih na dva kraja naprsniku, na stranu prema oplećku iznutra.
I načiniše još dve grivne zlatne, koje metnuše
na dve poramenice na oplećku ozdo napred gde se sastavlja,
više pojasa na oplećku. Tako privezaše naprsnik
kroz grivne na njemu i grivne na oplećku vrpcom od porfire,
da stoji svrh pojasa od oplećka i da se ne razdvaja naprsnik
od oplećka, kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.
I načiniše plašt pod oplećak, tkan, sav od
porfire. I prorez na plaštu u sredi kao prorez na oklopu,
i oko proreza oplatu da se ne razdre. I načiniše po
skutu od plašta šipke od porfire i od skerleta i od
crvca i od tankog platna uzvedenog. I načiniše zvonca
od čistog zlata, i metnuše zvonca među šipke,
po skutu od plašta unaokolo, za sluÎbu; kao što beše
zapovedio Gospod Mojsiju. (Lev 39, 1-26)
Venac. I načiniše pločicu za sveto
oglavlje od čistog zlata, i napisaše na njoj pismom
kako se reÎe na pečatima: Svetinja Gospodu. I pritvrdiše
za nju vrpcu od porfire da se veÎe za kapu ozgo, kao što
beše zapovedio Gospod Mojsiju. (39, 30-31)
I donesoše k Mojsiju ... haljine za
sluÎbu, da se sluÎi u svetinji, haljine svete Aronu svešteniku
i haljine sinovima njegovim, da vrše sluÎbu svešteničku.
Sve kako beše zapovedio Gospod Mojsiju, onako uradiše
sinovi Izrailjevi sve ovo delo. I pogleda Mojsije sve to delo,
i gle, načiniše ga, kao što beše zapovjedio
Gospod, tako ga načiniše; i blagoslovi ih Mojsije.
(39, 33-43)
Postavljanje i posveta Svetišta.
I podigni trem unaokolo, i metni zavese na vrata od trema. I uzmi
ulje poma-zanja, i pomaÎi šator i sve što je u njemu,
i osveti ga i sve sprave njegove, i biće svet. PomaÎi oltar
za Îrtvu paljenicu i sve sprave njegove, te ćeš osvjetiti
oltar, i oltar će biti svetinja nad svetinjama. PomaÎi i
umivaonicu i podnoÎje njeno, i osveti je. I kaÎi Aronu i sinovima
njegovim da pristupe na vrata šatora od sastanka, i umiju
ih vodom. I obuci Arona u svete haljine i pomaÎi ga i osveštaj
ga, da mi vrši sluÎbu svešteničku. I sinovima njegovim
zapovedi neka mi pristupe, i obuci im košulje. I pomaÎi ih
kao što pomaÎeš oca njihovog, da mi vrše sluÎbu
svešteničku, i pomazanje njihovo biće im, za večno
sveštenstvo od koljena do koljena. (40, 8 – 15)
Poslednje pokazuje, da sposobnost za
tu sluÎbu nije zavisila od kvaliteta kao BoÎje blizine, mudrosti,
visoke moralne zrelosti i tome slično; čovek je samo
trebao da bude rođen u pravoj familiji.
Duša koja je u nekoj inkarnaciji dopustila
da joj bude dobro, često će opet pratiti tok da kao
čovek Îivi opet tamo gde joj se nude mnoge ugodnosti, dobar
Îivot i ugled i gde dostojanstvo pada u krilo.
U rastrošnosti koja je bila potrebna
da se Aron i njegovi sinovi oblače bogato odgovarajuće
njihovom posebnom poloÎaju i da se ceni njihov ugled u raskošnim
ceremonijama, u nekim bitnim događajima nalaze se paralele
sa Îivotom današnjih crkve-nih poglavara.
Crkveni glavari našeg vremena više
ne Îrtvuju Îivotinje u čast “Boga” i za njegovo
umirenje. Današnji sveštenički red Îrtvuje Îivotinje
u mnogo konkretnije i hranjivije svrhe. Oni
kao što je spomenuto daju da mesari u klanicama ubiju Îivotinje,
nji-hova mrtva tela raspore i iseku, a njihovo meso kuvari i kuvarice
pripreme, tako bi ukus kao poslasticu Îrtvovali “uzvišenom”
nepcu i telu za zadovoljstvo i pun stomak. Sve to nema nikakve
veze sa učenjem Isusa, Hrista, Sina BoÎjeg, Suvladara Neba,
koji je kao sin čovečji hodao Zemljom, učio ljude
i Îiveo za primer ono što je istina i što ostaje istina,
večno.
