PROROK

Glas istine,

Božja proročica govori u današnje vreme

Ono temeljno u našem vremenu

za razmišljanje i samospoznaju

januar 2001

izlazi povremeno

broj. 15

Bog rehabilituje Mojsija preko drugih proroka

Prošlo je 2000 godina od pojave Isusa iz Nazareta. Sin Božji došao nam je kao čovek, kao čovečji sin, da nam donese poruku Boga, svog Oca, koji je i naš Otac. Poruka koju nam je Isus doneo od Boga, svoga i našeg Oca, jeste ljubav.

Put ljubavi počinje sa izmirenjem među ljudima i između ljudi i životinja i Zemlje. Jedino po tom putu čovek dolazi do jedinstva sa Bogom i Njegovim celokupnim stvaranjem uključujući i svemir.

Bog je ljubav. Njegovo beskonačno biće je, dakle, ljubav. Isus je govorio ljudima da su Njegov Otac i On, Isus, Hrist, jedno. Time je Isus hteo reći ljudima, da je Njegova poruka istina, koja dolazi iz Nebesa, od Boga, Njegovog Oca, koji je takođe Otac svih ljudi. Isus se nije odvajao od ljudi, većih je kao sinove i kćeri Božje izjednačavao sa Sobom, jer On je po smislu govorio: ”Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski”. (Mt 5, 48) On nam je dao molitvu koja započinje oslovljavanjem: ”Oče naš, koji jesi na Nebesima ... odnosno Oče naš na Nebu ...”

Isus nam je između ostalog dao sledeće značajno uputstvo koje nam je i u Bibliji dato i glasi: ”Ne mislite da sam ja došao da pokvarim Zakon i proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim ... Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona, dok se sve ne izvrši.

Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome (Mt 5, 17 –19)

Isus je u tim Svojim rečima govorio o večnom zakonu, i time o večnom, nepromenjivom Bogu. Time je On nedvosmisleno doveo do izražaja, da su proroci poslati od Boga govorili istinito, da su u proročkoj reči objavljivali istinu, koja je Bog.

Onome ko “Mojsijeve knjige” Staroga zaveta uporedi s Isusovim učenjem veoma brzo se postavlja pitanje: Da li je Isus govorio istinu – pa i onda kada je rekao da će ispuniti reč proroka. Ili je istina ono što se može pročitati kod Mojsija? I šta je u tom pogledu sa prorocima koji su došli posle Mojsija? Njihove izjave se u mnogo slučajeva sadržajno razlikuju od Mojsijevih reči prenetim govorom; jednim delom one govore suprotno. Ili su preko proroka Staroga zaveta govorila različita božanstva? Razlike u izjavama i uputstvima proroka bliska su zaključku da postoji više bogova. A Isus nas je opet učio o jed-nom drugom Bogu nego što je “Bog” koji je npr. govorio preko “Mojsija”.

Ko sada smatra da “hrišćanske” crkve imaju uverljiv odgovor i da će mu pomoći da iz zbrke i nesigurnosti stigne do jasnoće i sigurnosti, biće razočaran: One po smislu objašnjavaju da je svaka reč Biblije Božja istina, a iz tog proizlazi da je sve što je Bog govorio preko Mojsija, autentično u Bibliji. Po tome zapovedio je “Bog”, između ostalog, da se u krvavim, okrutnim postupcima ubijaju životinje i prinose Njemu. On, Gospod, izabrao je određene ljude, sveštenike, za to da te postupke izvode u detaljno propisanim ritualima, “kako je to Gospod bio zapovedio Mojsiju”.

Pratimo li takvo učenje crkava, tada bi to, dakle, bila istina.

Ali šta je onda sa ostalim starozavetnim prorocima, kao npr. sa Amosom, Isaijom, Jeremijom i mnogim drugima preko kojih je Bog govorio protiv žrtve spaljivanja, žrtve klanja i slično? Isus, najveći prorok svih vremena, takođe se izjasnio protiv izjava i uputstava koje je navodno Bog objavio preko proroka Mojsija.

Protivrečnost tih različitih “izjava Boga” je očigledna. Uprkos tome, po crkvenom učenju, u oba slučaja trebale bi da bude istina?

Pogledajmo još jednom različite slike Boga:

Isus nas je učio o Bogu koji nam je dao Deset Zapovesti, koji je dobronameran, mudar Bog, Bog ljubavi i pomirenja, Stvoritelj, koji je  z a život životinja, koji je z a svu prirodu.

“Bog” Mojsijevih knjiga u poređenju sa tim bio bi strog, okrutan i brutalan Bog, koji ljudima nameće teške kazne, čak i smrtne kazne, ali pre svega dopušta da se životinjski svet muči i kolje na bestijalan način, da bi se preko dima spaljene žrtve mogao umiriti. Da li se dakle “Bog Mojsijevih knjiga” u Starom zavetu Svojim uputstvima o jezivoj praksi postavio iznad Boga Deset zapovesti?

Svagda smo ponovo stavljeni pred pitanje: Da li je Bog Starog zaveta – pretežno Bog u “Mojsijevim knjigama” – jedan drugi Bog nego onaj u Novom zavetu? Ako je to jedan te isti Bog, tada mora da je Stari zavet, pretežno “Mojsijeve knjige”, većim delom falsifikovan, ili je Isus govorio neistinu. Ili je Bog čak promenjiv?

Prorok je u broju 13, april 1998. u dijalogu sa jednim stručnjakom katoličke teologije i stručnjakom evangelističke teologije, to pitanje već istražio. Ono će biti ovde ponovo zahvaćeno – sa posebnim osvrtom na žrtve životinja.

Prvi prahrišćani nisu bili opterećeni takvim pitanjima. Njima je bilo jasno da je reč, učenje, poruka i život Božjeg Sina Isusa, Hrista, autentična

Božja reč, a isto tako Božja volja za ljude i duše, i stoga je važila takođe kao merilo za ono što je na drugim mestima i u drugim vremenima kao Božja reč bilo predstavljeno ili što će biti predstavljeno.

Mi ljudi ne bismo sada imali povoda da razmišljamo o “Božjoj reči juče i danas – istina ili ne?”, čak  ne bi bilo ni potrebno da Bog još jednom pošalje proroka učitelja na Zemlju, kada – da, k a d a, bi se razvoj prahrišćanstva nastavio orijentisan na Isusa Hrista. Međutim, ono se nije dugo tako nastavilo, a posledica je da zao duh onoga što je pripisano Mojsiju, a što je Isus već više puta ispravljao, može danas još uvek da deluje i to dalekosežnije, masivnije i “globalnije” nego što su toga mnogi svesni. A ono što čoveku nije jasno, to može na njega uticati i njime upravljati.

Bog je ljubav, dobrota i blagost. Nije potrebno Njega umirivati okrutnim paganskim običajima.

Ali kako je onda došlo do pogrešnih sadržaja i uputstava u Mojsijevoj knjizi? Ko je imao interesa da Mojsiju npr. podmetne naredbu za krvoločne paganske običaje? Bog sam daje odgovor; On je mnogo kasnije govorio preko proroka Jeremije:

Jer ne govorih ocima vašim, niti im zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje Misirske, za žrtve paljenice ni za prinose.

Nego im ovo zapovedih govoreći: Slušajte glas moj i biću vam Bog, a vi ćete mi biti narod, i idite svojim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo.

Ali ne poslušaše niti uha svoja prignuše, nego idoše po savetima i mislima zloga srca svojega, i otidoše natrag a ne napred.

Otkad iziđoše oci vaši iz zemlje Misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke, svaki dan zarana i bez prestanka.

Ali ne poslušaše me, niti uha svojega prignuše, nego bejahu tvrdovrati i činiše gore nego oci njihovi.

Govorićeš im sve ove reči, ali te neće poslušati; i zvaćeš ih, ali ti se neće odazvati.

Zato im reci: ovo je narod koji ne sluša glasa Gospoda Boga svojega, niti prima nauke; propade vera i nestade iz usta njihovih. (Jeremija, 7, 22-28)

Sam Bog je, dakle, preko Jeremije otkrio falsifikat “Mojsijevih knjiga” i time rehabilitovao proroka Mojsija.

Mojsije je bio rehabilitovan isto tako i u našem vremenu, s jedne strane od modernog istraživanja Biblije koje je dokazalo da Božja reč preko Mojsijevih ustiju, kako je čitamo u Starom zavetu, nije autentična, već da je tekst štaviše bio u više slučajeva ciljano menjan i “redigovan”, veliki delovi predajom prenete “konačne verzije” u Bibliji, pripisuju naučnici složno sveštenicima.

Ali ne govori samo to u korist Mojsija. Najviša “instanca”, Prainteligencija, Premudrost i Pravednost, Duh Hrista Božjeg, u velikom delu, objavi “Ovo je Moja reč. Alfa i Omega. Jevanđelje Isusovo.” Hristova objava koju u međuvremenu poznaju is-tinski hrišćani u celom svetu, koju nam je podario Hrist Božji preko Svoje proročice za današnje vreme, jedno jasno svedočanstvo između ostalog u sledećim rečima:

Mojsije nije zapovedio, niti odobravao žrtvovanje životinja. Ali nije se mešao u satansku volju onih koji su hteli da jedu meso. On ih je učio i upućivao da je greh kako jedenje tako i žrtvovanje životinja. Ali, pošto su tvrdoglavi Izraelci na tome insistirali, morao je Mojsije da ćuti, jer su i Izraelci bili Božja deca i imali su slobodnu volju. Oni su sve gledali iz ugla svog greha i zato su Mojsijevo ćutanje tumačili kao odobravanje. (str. 496 srp. izd.)

Duh Božji u Svojoj moćnoj objavi potvrđuje na više mesta da je Mojsije bio veran sluga Božji koji je ljudima svog vremena verno davao Božju reč. Bog je dakle ponovo rehabilitovao Mojsija.

Onaj ko Božje reči preko Jeremije čita srcem, dolazi do uverenja da “Mojsijeve knjige” moraju biti knjige ondašnje svešteničke kaste koja je podmetnula Mojsiju svoje predstave, svoj okrutni, ubilački paganski kult.

Sveštenici su po svoj prilici, hteli i dalje da praktikuju ono što je bilo uobičajeno u tadašnjem paganstvu i što su Izraelci doneli sa sobom u ropstvo u Egipat.

Za kontakt : Univerzalni Život , p.fah 37, 25000 Sombor , Srbija i Crna Gora
direktno preko sajta ili telefonom : 025 / 421- 462,