Brutalno
ubistvo u klanici:
"Kada nas kasapin
raspori, kada nam preseče grkljan, odseče noge, mi smo još pri
svesti. Urlamo na vešalima, trzamo se u smrtnom strahu i pod
paklenim bolovima. I životinje koje dolaze posle nas na red,
moraju da sa nama dožive našu mrtvačku patnju i znaju da će
se odmah i sa njima upravo to isto desiti. Ali vi ne znate za
milost. Vi to nazivate razumnošću, jer hoćete da nas pojedete..."
Transport i Ubijanje
Pogubljenje:
"Električnim kleštima pokušavate da nas svinje omamite.
Bol nam trza glavu, celo telo, kao munja. Vi mislite da ništa
više ne osećamo kada nas posle električnog udara bacite u kipuću
vodu, da bi nam oparili dlačice sa kože. Ali omamljivanje ne
deluje dugo. Mi doživljavamo na živom telu kako nam
se pluća pune ključalom vodom... Strašna smrt!"
Lovački
teror iz zasede:
"Lovci, nas divlje svinje, namame hranom, da bi nas bez
muke mogli ustreliti - komotno i kukavički, odozgo sa visokih
čeki. O brzoj smrti se ovde ne može govoriti: neki od mojih
prijatelja i članova porodice bili su ranjeni. "Ekspanzivni
meci" kidali su, iz teško ranjenih životinja u bekstvu,
krv i sadržaj iz creva."
"Preko
60% lovljenih srna nisu odmah mrtve. Mnoge se vuku satima i
danima kroz šumu, teško povre|ene, sa iznutricom koja visi.
Lanad gleda bespomoćno kako im majke iskrvavljuju."
"Posebno
je omiljen lov na nas, poljske zečeve: Iako jako brzo možemo
da trčimo, ipak nemamo nikakve šanse. Kada nas kugle lovca pogode
kriknemo od bola kao mala ljudska deca. Neki pogo|eni zečevi
prevrnu se više puta kričući u vazduhu, dok ne ostanu da leže
mrtvi."
