Jedenje mesa čini bolesnim
Konzumiranje
mesa, kobasica i ribe je faktor rizika za mnogobrojna oboljenja.
Onaj ko želi da živi svesno i zdravo, trebalo bi da ostavi te
proizvode. Meso je, posmatrano iz ugla fiziološke ishrane, suvišna
hrana. Između stručnjaka za tu oblast ne postoji danas više nikakva
sumnja, da vegetarijanska ishrana pruža optimalno pokriće potrebnim
prehrambenim materijama. To
važi za sve starosne grupe. Kod nekih oboljenja, npr. visoki krvni
pritisak, reuma, smetnje u razmeni masnih materija, vegetarijanski
način življenja je jedno od najpovoljnijih terapeutskih mera.
Kako pojedinac želi da se odnosi prema jedenju mesa, prepušta
se njemu samom; međutim, treba da nam budu jasne posledice.
Meso
prouzrokuje dijabetes: veliki unos zasićenih masnih
kiselina može da dovede do otpornosti na insulin i pospešuje nastajanje
šećerne bolesti (Diabetes Melitus). Uopšte, životinjski proizvodi
sadrže veoma mnogo zasićenih masnih kiselina.
Meso
prouzrokuje povećanu telesnu težinu: zasićene masne kiseline
pospešuju nastajanje povećane težine. Ugojenost je faktor rizika
za bolesti srca i krvotoka, srčani infarkt, šlog, smetnje proticanja
krvi i još mnogo drugog.
Meso
oštećuje kosti: mesni proizvodi
sadrže u proseku više fosfora nego kalcijuma. Povećani fosfor/kalcijum
odnos ima za posledicu pojačano oslobađanje kalcijuma iz kostiju.
Studije su pokazale da postoji uska povezanost između povećanog
uzimanja fosfata preko hrane i povećanog rizika za osteoporozu
i lomljenje kostiju.
Rak, dijabetes, osteoporoza...
Meso
je faktor rizika za rak: NIH, najveća medicinska istraživačka
ustanova na svetu, ustanovila je 2001. godine povećan faktor rizika
kod jedenja crvenog mesa. Argentina i Urugvaj pripadaju najvećim
potrošačima goveđeg mesa u svetu, i pripadaju, istovremeno, zemljama
sa najvećim brojem raka dojke i creva. Iz jedne studije Univerziteta
u Minesoti, koja je objavljena u septembru 2002 godine, proizilazi
da jedenje crvenog mesa sa roštilja pospešuje nastajanje raka
gušterače.
Meso
pospešuje upale i bolove: životinjski proizvodi sadrže mnogo
arahidonske kiseline, iz čega se stvaraju upalne materije. Te
materije mogu da vode ka nastajanju neurodermitisa, upalama tankog
i debelog creva, astmi, artritisu, artrozi i reumi.
Meso
pospešuje srčani infarkt i arteriosklerozu: visoki unos gvožđa,
koje jedenje crvenog mesa sa sobom nosi, opasan je izvor za slobodne
radikale koji oštećuju krvne sudove. Naročito se kod muškaraca
povećava rizik srčanog infarkta.
Meso
pospešuje depresije: meso ima negativan efekat na psihu. U
jednoj studiji od 1998 pokazuje se učestalije nastajanje straha
i depresija kod onih koji jedu meso u odnosu na vegetarijance.
Da
li jedenje mesa škodi inteligenciji? Ishrana bogata belančevinama
dovodi do povećanja kortizola u krvnoj plazmi i pljuvački. Hronično
povećana koncentracija kortizola oštećuje hipocampus, što vodi
vidljivom pogoršanju pamćenja. Kod mesojeda je, po jednoj studiji
Kalifornijskog Loma Linda Univerziteta, takođe dvostruko veći
rizik oboljenja od ludila.
